СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „СЕЛЕВЕЊСКЕ ПУСТАРЕ“ – Суботица

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „СЕЛЕВЕЊСКЕ ПУСТАРЕ“ – Суботица

Специјални резерват природе „Селевењске пустаре“ простире се на прелазу између Суботичко-Хоргошке пешчаре и лесног платоа Бачке. Ова специфична гранична зона спаја екстремно сува пешчарска станишта са мочварама и слатинама, стварајући јединствен мозаик биодиверзитета.

Кључне вредности резервата:

  • Јединствена флора: Подручје је познато по атрактивним дивљим орхидејама и перуникама. За поједине биљне врсте, овај резерват је једино или једно од ретких преосталих налазишта у Србији.
  • Међународно заштићена фауна: Резерват насељавају ретке врсте попут пешчарског гуштера, слепих мишева, модровране и црне роде која се гнезди у Селевењској шуми.
  • Традиција и археологија: На локалитету Темпломпарт, током изградње аутопута, откривено је вредно средњовековно црквиште.
  • Виноградарство и воћарство: На специфичној пешчарској подлози развијено је воћарство, али и традиција узгоја старих аутохтоних сорти грожђа као што су кадарка и кевединка.

Поглед у будућност: Како је сточарство некада било основа живота на пустари, у плану је уређење локалитета за узгој старих, аутохтоних раса стоке – подолског говечета, мангулице и овце цигаје – које ће слободно пасати на степским и слатинским ливадама.

Посетилачка стаза СЕЛЕВЕЊ (3.800 м)

Специјални резерват природе „Селевењске пустаре“ обухвата 677 хектара јединственог простора на прелазу између Суботичко-Хоргошке пешчаре и лесног платоа Бачке. Ова гранична зона (екотон) спаја екстремно сува пешчарска станишта са влажним слатинама и мочварама.

Кроз 3.800 метара шетње, стаза вас води кроз мозаик од 10 изолованих „острвских“ целина (попут Волујског пашњака, Дегелице, Богарза и Ченгеша) и открива вам следеће приче:

1. Степа на песку и лесним острвцима

Сува станишта покрива специфична степска вегетација развијена на контакту леса и песка. Посебно су фасцинантна „лесна острвца“ са црницом, где се преплићу степски и слатински елементи. Ово је дом заштићеног гороцвета, плаве пресличице, ретких орхидеја (шаренбубац, пластак), као и птице модроване и паука-осе.

2. Плавне шуме у депресијама

У најдубљим долинама, где је подземна вода висока током целог лета, развиле су се плавне шуме панонског јасена, беле тополе и храста лужњака. Некада су ове шуме биле главно уточиште живом свету током суша. Иако угрожене модерном пољопривредом, оне и данас пружају дом црној роди, барској корњачи, белоушки и малом славују.

3. Селевењска шума

За разлику од отворених пустара, ово је секундарни шумски екосистем засађен у 19. веку. Данас је она кључно прибежиште за шумски свет кога у окружењу више нема. У пролеће овде цветају пругасти шафран и дивље орхидеје. Шума је дом бројним птицама (шумска сова, црна жуна, мишар), али и крупним сисарима попут јелена, срна и дивљих свиња.

4. Ботаничко благо шумских чистина

Скривене пешчарске и степске чистине унутар Селевењске шуме представљају „нетакнута острва“ заклоњена од спољних утицаја. На овим микростаништима живи пешчарска перуника, зелембаћ и легањ. Посебно је значајан пешчарски шушуљак (Gypsophila arenaria) – врста којој је ово једино налазиште у целој Србији, а која је угрожена ширењем инвазивног багрема.

5. Нестанак пешчара и дински рељеф

Типични отворени, невезани песак и пешчане дине данас су права реткост, претворени углавном у воћњаке и њиве. Последњи прави појасеви песка задржали су се уз путеве где ветар и даље превејава тло. У овим екстремно сувим условима опстају специфичне врсте попут ковиља, мравињег лава, степског гуштера, пупавца и пољске шеве.

6. Мере активне заштите природе

Да би овај осетљиви пустарски крај опстао, неопходна је помоћ човека. Резерватом се управља кроз активне мере заштите:

  • Чишћење терена од инвазивних врста (багрем, кисело дрво, циганско перје)
  • Прописно кошење ливада у јулу, које је прилагођено периоду гнежђења птица
  • Постављање вештачких дупљи за птице, храњење, појење и континуирани научни надзор.

Атракције

Све атракције