МАНАСТИР РАКОВАЦ – Раковац

Манастир Раковац налази се на северним обронцима Фрушке горе, уз Раковачки поток на десетак километара од Новог Сада. Манастир Раковац се први пут помиње у првом попису Срема из 1546. године.
Манастирска црква посвећена је Светом Козми и Дамјану. По предању изградио га је војвода Рака Милошевић, коморник деспота Јована Бранковића (1499-1502), па је по њему и добио име. Почетком 18. века био је активан преписивачки центар. У овом манастиру је преписан Душанов законик. У Другом светском рату црква и звоник су минирани. Деведесетих година почело је обнављање манастирске цркве, а од 2003. године и обнављање конака. Од некадашњег фрескосликарства остали су, због пречестог разарања, само фрагменти.
Сачуване су слике у калоти, тамбуру кубета и на североисточном и југоисточном ступцу. Недавним чишћењем је у куполи откривена сцена небеске литургије испод Христа, а у тамбуру кубета стојеће фигуре пророка. Претпоставља се да то сликарство потиче из 16. века, мада није истражено потпуно. Иконостас Василија Остојића, високобарокни и изузетно китњаст, уништен је у Другом светском рату и о њему постоји тек неколико архивских фотографија. На иконостасу је у пет зона било распоређено 56 икона. Данас су сачуване свега три иконе: „Јеремија“ из зоне пророка се налази у Музеју Срема у Сремској Митровици, док су фрагменти сцене „Сретење“ и „Крштење Христово“ у Галерији Матице српске у Новом Саду.