АПАТИНСКА СИНАГОГА – Апатин
Када су припадници константно малобројне јеврејске заједнице толико економски ојачали да су могли да финансирају изградњу наменски грађене богомоље за задовољавање њихових религиозних потреба, сакупљена су финансијска средстава која су обезбедила реализацију овог грађевинског подухвата. До тада је у те сврхе коришћен један стамбени објекат за који су апатински Јевреји, већ у другој половини 18. века, плаћали закуп и који је минимално био адаптиран за основне религиозне активности.Јеврејска богомоља је саграђена у неоготском стилу, 1885. године, у данашњој улици Огњена Прице бр. 5. Особеност синагоге је полихромни мурал на таваници, са представом две плоче (хебр. лухот хабрит), са десет Божјих заповести, исписаних хебрејским писмом, са словима обрнуте оријентације, те се текст може читати једино преко огледала. По овој карактеристици, апатинска синагога је јединствена у свету.Након рата, због практично нестанка јеврејске популације у Апатину (од некадашњих 60 апатинских Јевреја, 52 су страдала након њихове депортације у логоре смрти, 1944. године), престаје потреба за њеним коришћењем, тако да се продаје, 1955. године, представницима баптистичке цркве. Комплетна фасада остаје иста, а једина интервенција састоји се у постављњу крста на врху објекта, тј. на камену плочу (лухот хабрит), додаје се крст, који симболично означава конверзију објекта из јудаистичке конфесије у баптистичку.Ужим делом је директно позиционирана на уличну регулациону линију (што представља одступање од тадашње законске регулативе, којом је прецизно дефинисано да православни и јудаистички верски објекти морају бити повучени и ограђени ). На уличној фасади се налазе два неоготска прозора са малим окулусом између њих. Фасадно платно поседује и два симетрично постављена пиластра, док се на забату налази низ аркадица, које прате његову форму. Са јужне, дворишне, стране се налази низ од четири кордонска прозора и улаз у саму синагогу (ово представља значајно одступање од верских правила која налажу да је улаз постави на западној страни).
Петра Драпшина, Апатин