АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “МАЈДАН” – Мајдан

Локација у селу Мајдан у близини сеоског гробља се повезује са хришћанским манастиром Светог Ђорђа из легенде о светом Герхарду. У том тексту с почетка 14. века, анонимни писар говори о настанку манастира и о борби војсковође угарског краља Стефана И (997-1038) Чанада, против бугарског кнеза Ахтума. Ахтум је господарио Банатом и жестоко се опирао Стефановим тежњама да Банат укључи у ранофеудалну Угарску државу. Ахтум је био савезник Византинаца, покрштен у Видину 1004. Током 10., 11. и 12. века Византијска црква је на тлу Јужне Угарске имала непосредну власт над многим манастирима: Мајдан, Сремска Митровица, Арача, Тител, Бач и други. Година настанка манастира у Мајдану може се одредити на основу Герхардове биографије. Герхард је био Млечанин, епископ постављен у Морисени (Чанаду) 1030. године, који је тада и посетио новоизграђени манастир у Оросланошу – Мајдану. На основу тих података претпоставља се да је манастир био изграђен пре раскола цркава око 1016-1030 године. Извори наводе да је у старом Оросланошу (Мајдану) живело тада око десетак грчких монаха. Официјелна историјска наука сматра да је манастир био делимично уништен и напуштен од стране грчких монаха после монголско – татарске најезде 1241. године. Но, он наставља да се обнавља и постоји све до османског освајања. Архивска документа и историјски извори могу да буду тачни, али не морају. Једини тачан одговор о томе шта се налази на брегу у Мајдану дају археолошка ископавања. После седам година истраживања дошло се до следећих резултата: На отвореној површини од 1500 квадратних метара и дубинама од 40 до 1,70 метара, откривени су потпуно темељи три цркве. Цркве су са оријентацијом исток-запад (олтари на истоку, улази на западу). У шуту поред највеће цркве су пронађене фрагментоване подне и зидне опеке украшене утиснутим представама крста, лава, модела манастира и различитих преплета у медаљону (елементи Романике) и низовима псеудогранулација (елементи Византије). Сама велика црква је у основи темеља зидана од остатака претходне четврте цркве која у досадашњим археолошким ископавањима није још откривена. Керамика уз ову цркву је из 11./12.века. Ширина темеља цркве је од 140 до 160 центиметара. На улазу црква је имала два звоника. Уз њих, источно, препознатљива је темељна стопа емпоре. Спољне димензије габарита јужне куле – звоника су 406 x 406 центиметара, а размак – простор између кула (зона западног портала), износи 340 центиметара. Ширина цркве, односно њеног западног дела, износи 12,52 метара. Дужина цркве је око 23 метра, али је апсида потпуно уништена каснијим пљачкањима. Археолошким истраживањима је доказано да је црква изузетно великих димензија, каквих нема у том времену у окружењу од око 100 километара. Са овом црквом у Мајдану може се једино упоредити по својим димензијама, нама најближа, али много млађа, црква у Арачи код Новог Бечеја. Темељи друге, млађе цркве, са полигоналним светилиштем леже непосредно испод површине на дубини од око 30 центиметара. Црква је мањих димензија и у њеној полигоналној апсиди – олтарској конструкцији, пронађене су секундарно коришћене опеке са утиснутим крстом у медаљону, што доказује да је за њену изградњу коришћен материјал старије, велике цркве. Покретан археолошки материјал (керамика) датује ову цркву у 13. век.
Најстарија до сада откривена црква у Мајдану је земљанка, чији су темељи од набијане жуте земље, а само је апсида поплочана опекама. Црква је као и друге две правилно оријентисана исток – запад и малих је димензија; 9 метара дужине и 4,5 метара ширине. Керамика налажена уз њене темеље је датује у рани 11. век. У Мајдану је откривен и темељ зида којим су биле опасане цркве, а такође и стамбени објекти – делови конака. Темељи конака су били грађени техником трпанца. У Мајдану је откривена и некропола – гробље са 460 скелетних гробова на месту и преко 1.000 гробова секундарно сахрањених покојника. Рекогносцирањем терена да се претпоставити да некропола садржи око 3.000 гробова. Оријентација гробова је запад-исток (глава на западу, ноге на истоку). Уз многе гробове сачувани су остаци дасака од сандука. Некропола припада типичним некрополама белобрдске културе, односно, њеној млађој фази. Према прилозима и новцу нађеном у гробовима, гробље се датује у 11. и 12. век. Најчешћи прилози у гробовима су ‘С’ каричице, прстење од уплетене и тордиране жице, прстење од тракастог лима и огрлице. Новац у гробовима је највише налажен у устима покојника. Најчешће пронађени новац припада краљевима Саломону (1063 -1074) Коломану (1095-1116) и Бели ИИ (1131-1141). Откривено је и документовано и пет зиданих гробница од ћерпича и опеке. Најзначајнија је гробница откривена 2оо6. године која је јединствено откриће. Сазидана је од цигала, већих је димензија од других, а основа односно под гробнице је на два свода и перфориран је. Једино логично објашњење је да је служила као гробница за припрему покојника за осаријум. Досадашња археолошка истраживања потврдила су постојање четири цркве, велике некрополе и трагове густе насељености у Мајдану током 11. и 12. века. Покретан археолошки материјал доказује континуирани живот од 11. до 15. века. Досадашња археолошка истраживања нису за сада у супротности са историјским изворима и легендама. Сакрални комплекс у Мајдану је изузетно вредно археолошко налазиште које је, као споменик културе под заштитом државе.