МАНАСТИР ВЕЛИКА РЕМЕТА – Велика Ремета
МАНАСТИР ВЕЛИКА РЕМЕТА са црквом посвећеној св. Димитрију предање везује за краља Драгутина, али је вероватније да је настао крајем 15. или у првим деценијама 16. века. Под називом Велика Ремета манастир се први пут помиње 1562. године.
Црква је изведена као једноброда грађевина са куполом и припратом. Барокни звоник, са којим је потпуно усклађена фасада цркве, дозидан је 1735. године. Конаци су грађени од 1722. до 1771. године.
Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.
На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га. Велика Ремета је обновљена 1982.
Црква је изведена као једноброда грађевина са куполом и припратом. Барокни звоник, са којим је потпуно усклађена фасада цркве, дозидан је 1735. године. Конаци су грађени од 1722. до 1771. године.
Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.
На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га. Велика Ремета је обновљена 1982.