ГИМНАЗИЈА – Сремски Карловци

ГИМНАЗИЈА – Сремски Карловци

Током XVIII века писменост у српском народу била је слабо раширена, изузев код свештеника, калуђера и имућних људи. Такво стање приметили су ондашњи митрополити који су често слали молбе аустријском двору, са намером да се дозволи оснивање школа у Сремским Карловцима. Аустријски цареви нису благонаклоно гледали на ове тежње, сматрајући да би школе штетиле војничком духу Срба.
Године 1728. митрополт Мојсије Петровић отвара школу у којој је предавао угледни руски учитељ Максим Сувовров, по којем и школа добија име. Митрополит Павле Ненадовић основао је 1749. године Латинску школу, која се после митрополитове смрти (1768), угасила, заједно са још неким школама које су у то време постојале у Сремским Карловцима (клирикална, славјано-јелинска, славјано-граматическа).
Доласком Леополда II на хабзбуршки престо, делимично се мења и политика аустријских царева према Србима који су живели на овом подручју. Овакву ситуацију користи митроплит Стефан Стратимировић и добија дозволу од бечког двора да се осније гимназија у Сремским Карловцима. Захваљујући ангажовању митроплита и дарежљивости угледног карловачког трговца Димитрија Анастасијевића Сабова, који је приложио 20 000 форинти на име добротворног прилога, српски народ добио је прву гимназију у својој историји.
Настава у гимназији је почела 01. новембра 1792. године у згради бивше Латинске школе, приземној и ниској кућици, у којој су се нлазиле и учионице, али и станови за професоре и директора. Настава се одвијала на латинском и немачком језику, а због недостатка образованих људи међу Србима, први директори били су Чеси и Словаци. У оквиру Гимназије постојали су ‘Благодјејаније’, интернат за сиромашне ученике и Конвикт за децу имућнијих родитеља. Од школске 1852/53 у гимназију се, новим школским програмом, уводи српски језик као матерњи језик карловачких ђака.
Од 1873. године Карловачка гимназија добија право полагања испита зрелости, али само уз присуство државног школског надзорника. Од тада па до 1918. године гимназија носи име ‘Српска православна гимназија карловачка’.
Крајем XIX века, по жељи патријарха Германа Анђелића, његов брат, сремскомитровачки прота Стеван прикупио је 35 000 круна у злату за подизање новог здања Карловачке гимназије, чије је темеље осветио патријарх Георгије Бранковић 1890. године. Пројектант нове зграде био је мађарски архитекта Ђула Партош, по чијој замисли је мешавином жуте и црвене боје на фасади, дочарано средњевековно црквено градитељство.
Од 1956/57, са оснивањем основне школе, гимназија има четири разреда. Истовремено у згради гимназије радила је и учитељска школа, а од школске 1990/91 године, Карловачка гимназија постаје класична филолошка гимназија.

СПОМЕН БИБЛИОТЕКА

Библиотека Карловачке гимназије је најстарија школска библиотека у Срба. Основана је исте године када и гимназија и данас поседује око 18 000 књига. Дародавци ове библиотеке били су углавном директори Гимназије, професори, бивши ђаци, добротвори, патрони, наична друштва и установе, књижари и издавачи. Међу њавреднијим књигама свакако спадају фототипско издање ‘Мирослављевог јеванђела’, ‘Четворојеванђеље’ из Мркшине цркве (1562), ‘Службеник’ Вићенца Вуковића из 1554, затим дела Захарија Орфелина, прва издања Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Бранка Радичевића, ‘Историја’ Јована Рајића и многе друге.

Текст преузет са сајта Туристичке организације Сремски Карловци

Трг Бранка Радичевића 2, Сремски Карловци
+381 (0)21 882 127 (Туристичка организација Сремских Карловаца)

Атракције

Све атракције