МУЗЕЈ СРЕМА – Сремска Митровица

МУЗЕЈ СРЕМА – Сремска Митровица

Потреба за оснивањем музеја у нашем граду јавила се још у другој половини XIX века, кад су многи споменици античког Сирмијума одношени у друге музеје пре свега у Загреб, Будимпешту и Беч. Још 1869. године истраживач Феликс Каниц је иницирао оснивање друштва “Сирмиум” са задатком да прикупља старе споменике и врши припреме за отварање музеја.

Игњат Јунг, стални повереник Народног музеја у Загребу, заљубљеник у старине је упознао стручну јавност у периоду од 1885. до 1908. године путем 200 дугих писама са изузетним цртежима, скицама и плановима римског Сирмијума и других античких споменика у Срему и својим преданим радом отворио пут археологији данашњице.

Музеј у Сремској Митровици основан је у јуну 1885. године, на иницијативу првог градоначелника Ћире пл. Милекића, после укидања Војне границе у Срему. На жалост музеј није добио просторије, али су римски камени споменици постављени у градском парку.

Прво је отворен Музеј црквене уметности у Старој српској цркви. Дана 23. новембру 1946. године на иницијативу војвођанских покрајинских органа, основан је Градски музеј у Сремској Митровици. За управника музеја постављен је архитекта Бранко Василић, ентузијаста који је својим преданим радом помогао развоју музејских делатности. У 1948. години отворена је и прва стална изложба у кући породице Бајић, грађанској кући са краја XVIII века. У двориште ове зграде премештени су споменици из градског парка који чине основу садашње поставке. Музеј црквене уметности прикључен је 1952. године Градском музеју и промењен је назив у Музеј Срема.

Простор је комплесног типа са археолошком, историјском, етнолошком, природњачком и уметничком збирком. Садржи две сталне поставке, археолошку и историјску, које су смештене у две зграде. Стална историјска поставка је смештена у згради која је служила као штаб Петроварадинске регименте, а након тога зграда је била у намени Окружног суда до 1982. године, када је дата Музеју Срема. Поставка обухвата период од 12. века до краја Првог светског рата, а поред историјске збирке предмета, она презентује предмете етнолошке збирке, те збирке црквене и примењене уметности. У истој згради је смештена и природњачка поставка са експонатима минеролошко – петролошког периода, палеонтолошког и археозоолошког. Поред сталних поставки, Музеј Срема садржи и разне тематске изложбе, организује предавања, радионице и промоције.

Заштитни знак Музеја Срема је глава Аполона, од 1987. године. Направљена од бронзе и потиче из 2. века н. е. Вредан археолошки налаз смештен у лапидаријуму је Сунчани сат којег чини група фигура из грчке митологије (Атлас, Херакле и Ификле). У власништву музеја налази се и 10 елемената парадног златног појаса (копча, велики језичак, пет псеудокопчи у облику сове, појасни оков за качење, мањи оков у облику језичка спојен са штитастим оковом и кружни оков) аварског принца из VIII века, ови елементи су презентовани путем холограмске пројекције.

Радно време:

Понедељак: 09:00 – 15:00

Уторак – петак: 09:00 – 17:00

Субота – недеља: 10:00 – 16:00

Цене улазница: индивидуалне посете 300 динара, индивидуалне посете са вођењем 400 динара; 3 и више особа 250 динара; 3 и више особа са вођењем 300 динара. Вођење на енглеском 10 евра по особи, за групе 8 евра.

ЛАПИДАРИЈУМ МУЗЕЈА СРЕМА
У лапидаријуму Музеја Срема који се налази у дворишту музејске зграде на Тргу светог Стефана 15 изложени су највреднији камени споменици из античке епохе у којој „ничу“ нови мозаици, и уређује поставка олтара и других пронађених археолошких налаза са подручја Сирмијума.

Сремска Митровица је такође позната и по средњовековној културно-историјској баштини, те се могу видети грађевине из периода барока.

Текст преузет са www.topsrbija.com

Вука Караџића 3, Сремска Митровица (музеј); Трг Светог Стефана 15, Сремска Митровица (Лапидаријум)
+381 (0)22 621 150 (Музеј) +381 (0)22 623 245 (Лапидаријум)
[email protected]
muzejsrema.com/
facebook.com/Muzej_Srema/

Атракције

Све атракције