ГРАДСКИ МУЗЕЈ “КОНКОРДИЈА” – Вршац

ГРАДСКИ МУЗЕЈ “КОНКОРДИЈА” – Вршац

Далеке 1882. године Градско представништво вршачке муниципије, на предлог Јулијуса Фриша, доноси закључак о оснивању музеја. Повод за то било је откривање велике оставе римског новца цара Константина из ИВ века у Великом риту крај Вршца. Новац је откупљен и дат на чување у зграду Магистрата док се не обезбеди простор за музеј. Исте године донет је и закључак да се одобрава Едуарду Ритингеру (познати колекционар археолошких и нумизматичких артефаката) да на том локалитету предузме археолошка ископавања. Период од 1882. до 1894. године, кад музеј добија простор (у згради “Конкордија”), кустоса и статут, можемо назвати “установа у оснивању”. За кустоса је постављен Феликс Милекер (1858–1942), коме припада велика заслуга на обогаћивању музејских збирки путем теренских ископавања, откупа предмета од колекционара, а знатан део старина нашао је своје место у музеју и поклоном бројних дародаваца.

Градски музеј Вршац је завичајни музеј, комплексног типа, у коме су заступљена стручна одељења: археолошко, историјско, нумизматичко, етнолошко, природњачко, уметничко, као и конзерваторске радионице за керамику и штафелајно сликарство. Спада међу најстарије музеје у Србији. Посвећен прикупљању, заштити, презентацији и интерпретацији вишеслојне и мултинационалне културне баштине са простора Баната.

Импресивна колекција са више од 250.000 артефакта, од значаја за вршачку занимљиву, живу прошлост, чини данас посед вршачког музеја. Богатство колекција Градског музеја сведочи о Вршцу и људима са овог поднебља од периода првих људских насеобина у палеолиту до данашњих дана. Изложбе и активности које музеј спроводи теже да пробуде интересовање за Вршац као мултикултуралну тачку са прошлошћу која меша утицаје многих нација.

Седиште музеја данас је у згради „Конкордија“, која представља споменик културе од великог значаја. Архитектонски је обликована са стилским обележјима класицизма.  Подигнута је за потребе хотела 1847. године, по пројекту Франца Брандајса, на месту старе Штенцерове гостионице. Измењена је и проширена 1884. године по пројектима истог аутора, у монументалну спратну грађевину, са фронтом према улици, бочним и дворишним крилом. Градски музе Вршац има своје депандансе: „Апотеку на степеницама“ и „ Вршачки замак“.

Сталне поставке Градског музеја Вршац:

„Банатски колаж“
Етнолошка поставка. Предмети обухватају временски распон почев од 18. века и класификовани су по областима и према функцији. Изложене су справе и оруђа из области виноградарства и подрумарства. Изложбу красе и предмети из области покућства. Ту се истичу девојачки сандуци, предмети за осветљавање просторија и кухињске посуде, накити, луле. Ношње су разноврсне и чине је: мараме, везене младине капе, мушке кошуље.

„Хроника града Вршца“
Покрива период почев од 18. до почетка 20. века. Презентована је у неколико целина. Хроника започиње епохом ослобађања Баната од Османског царства. Прати се његов плански и урбанистички развитак. Осврће се на процесе индустријализације. Обухвата области културе, свакодневног живота и спорта. У хроници су уврштени најрепрезентативнији експонати попут „Тржишне повеље“ из 1804. године.

„Од неолита до вечности“
Археолошка поставка репрезентује бројне предмете од печене земље, међу којима су предмети тзв. нулте категорије – „Вршачки идол“ и „Дупљајска колица“ који представљају најзначајније и највредније појединачне примерке, не само у Археолошком одељењу, него и уопште, у збирци музеја.

„Сећање на Пају Јовановића“
Поставка покрива изложбу слика и цртежа  нашег чувеног сликара Паје Јовановића, најзначајнијег представника српског академског реализма, из збирке музеја, која је допуњена са два слике из колекције Епархије банатске у Вршцу. Музеј чува репрезентативни портрет краља Александра Карађорђевића из 1930. године, изведен у техници уља на платну. Дела која вреди поменути у овој колекцији јесу: „Вршачки триптихон“, портрет трговца, индустријалца и велепоседника Лазара Дунђерског и композитора Уроша Џимића.

Данас Градски музеј има изложбене поставке у четири објекта. Средиште музеја је у згради „Конкордија“. Зграда „Апотека на степеницама”, има својство споменика културе од великог значаја, и у њој се налазе сталне поставке „Историја здравствене културе југоисточног Баната” и „Сећање на Пају Јовановића”. После реконструкције, која је урађена захваљујући средствима Општине Вршац и Покрајниске владе, у 2015. години, свечано је отворено обновљено здање Вршачког замка. Четврти објекат у коме Музеј има сталну поставку је „Музеј Роберта Хамерштила“ у селу Гудурица, у близини Вршца.

Радно време: уторак – петак од 10 до 17 часова; субота од 10 до 15 часова; недеља од 10 до 14 часова; понедељак – нерадан

Цене улазница за појединачне посете: одрасли 150 динара; студенти и пензионери 100 динара

Цене улазница за групне посете: обилазак једног објекта 100 динара, обилазак два објекта 200 динара, обилазак три објекта 300 динара.

Бесплатан улаз имају: чланови Музејског друштва Србије (МДС); чланови ИЦОМ-а; особе са сметњама у развоју и инвалидитетом; деца млађа од 12 година

Булевар Жарка Зрењанина 20, Вршац
+381 (0)13 838 053 +381 (0)13 832 902
[email protected]
www.muzejvrsac.org.rs
facebook.com/MuzejVrsac
instagram.com/gradskimuzejvrsac/

Атракције

Све атракције