Letnjikovac je izgradila između 1900. i 1904. godine porodica Fišer, po projektu arhitekte Hermana Bolea. Letnjikovac je bio namenjen za odmor porodice Fišer. Nalazi se u prostranom parku, u kome je negovano raznovrsno autohtono rastinje i egzotične biljne vrste. Zgrada predstavlja reprezentativni primer objekta ove namene, na kome su drvo, trska i drugi tradicionalni materijali, dobili punu primenu. Zgrada letnjikovaca je 1966. godine izgorela u požaru. Obnovljena je, ali ne po konzervatorskim principima, što je doprinelo gubljenju autentičnosti. Pre svega, to se odnosi na trščani krov koji je ovom objektu davao poseban karakter. Po kompoziciji, osnovnoj nameni i primeni materijala, zgrada predstavlja jedinstven primer u raznovrsnosti stilskih karakteristika letnjikovaca u Vojvodini. Projektovani park nosi obeležija istoriske epohe u kojoj je nastao, ali je izgubio prvobitne karakteristike dugogodišnjom nebrigom. Stoletna stabla trajnica kao što su Hrast, Ginko i po neko stablo četinara ostale su da ukazuju na nekadašnje vreme. Iako je izgubila autentičnost, zgrada se vodi kao spomenik kulture od velikog značaja.
English
Srpski