Културна клима Хазбуршке монархије у другој половини деветнаестог века, повољно се одразила и на Сомбор. По угледу на развијене центре и утицајем интелектуалног света у Бач-бодрошкој жупанији, долази до првих покушаја организованог музеолошког рада. Историјско друштво Бач-бодрошке жупаније основала је 11. маја 1883. године група интелектуалаца и ентузијаста окупљених око идеје да сачувају од заборава своје културно наслеђе и да оставе будућим генерацијама сведочанство кроз материјалну и духовну културу. Секретар Друштва др Еде Маргалич, већ наредне године, путем огласа у жупанијским новинама тражи поклоне за будући музеј који би имао неколико збирки. У кратком времену сакупљено је много предмета који су дали повод да се путем седнице одбора у јануару 1885. године изгласа одлука о штампању стручног часописа „Годишњака“. Друштво, први пут, 1887. године добија просторију у Жупанији за своје потребе. Временом уз државну субвенцију почињу редовна археолошка ископавања. Библиотека и материјали по одељењима се класификују и сређују. Прва изложба је организована 1901. године у просторијама Грађанске школе. Поред богате нумизматичке и археолошке збирке, Друштво, због шаренолике структуре становништва, укључује 1906. године и етнографију. Након завршетка Првог светског рата, постојале су следеће збирке: библиотека – 2.352 књиге, археологија – 16.222 предмета, примењена уметност – 685 предмета, етнографска збирка – 1.441 предмет и природњачко одељење – 529 предмета.
Послератне године доносе реорганизацију административних система, Сомбор као центар жупаније губи своју улогу формирањем Дунавске бановине са седиштем у Новом Саду. Распадом Историјског друштва из Сомбора (1920. године), имовина се преноси 1930. године у Историјско друштво Новог Сада. Тек након обновљеног и називом промењеног Историјског друштва Сомбор на чијем челу је изабран др Радивоје Симоновић, 1936. године, имовина је поново враћена и обогаћена вредним поклоном збирке др Имре Фреја, као и личном библиотеком др Еде Маглича. По избијању Другог светског рата Друштво јењава и готово нестаје. Град преузима бригу о музеју.
Градски музеј Сомбор 1945. године смештен је у бившој кући Јулија Ледерера, где се и данас налази, а за његовог управника постављен је Милан Коњовић. Музеј легатом др Имре Фреја, 1952. године, улази у ред најбогатијих музеја из области нумизматике и археологије, као и јединствене стручне библиотеке. Након адаптације, музеј је доступан посетиоцима и први пут је штампан водич под насловом „Градски музеј Сомбор 1961“. Покретање културне манифестације „Ликовна јесен“ истиче ову годину у ред значајних. Делатност Музеја у наредним годинама се проширује заштитом споменика културе, опремањем конзерваторске радионице, редовним организовањем тематских изложби, сарадњом са другим музејима из земље и иностранства, отварање спомен-музеја „Батинска битка“, адаптацијом и проширењем изложбеног дела за сталну поставку. Последњих деценија делатности сакупљања, чувања, истраживања и излагања, стављене су у сврху образовања и поучавања.
Градски музеј Сомбор са обновљеним и сређеним депандасом Музеја Батинске битке и новонасталим депадансом Музеј Подунавских Шваба израстао је у установу културе која данас обавља делатност музејске заштите за подручја Апатина, Оџака, Куле и Сомбора. Комплексног је карактера, а сталну поставку прати изложбени хронолошки ток од неолита до савременог доба кроз одељења археологије са нумизматиком, историје, етнологије, завичајне збирке ликовног одељења и савременом галеријом уметности. Конзерваторска лабораторија оформљена је 2018, а педагошка служба 2019. године.
Данас поседује око 40 000 предмета, смештених у следеће збирке: археолошку, нумизматичку, средњевековну, етнографску, историјску, збирку историје уметности и збирку савремене уметности којој припада колекција “Ликовне јесени“ са делима сликара друге половине XX века – Ивана Табаковића, Миће Поповића, Владимира Величковића, као и велики број радова војвођанских уметника. Монографија о Музеју објављена је 1996. године под називом “Деценије музеолошке делатности“.
Радно време:
Уторак – Петак: 8 – 19h,
Суботом и недељом од 9 – 13h,
Понедељак – нерадан
Цене улазница: 200 динара за одрасле; 150 динара за ученике, студенте и пензионере; 300 динара (градски музеј и музеј подунавских Шваба); 400 динара (градски музеј, музеј подунавских Шваба и музеј Батинске битке)
This post is also available in: Енглески Српски (lat)
