ЦРКВА УЗНЕСЕЊА МАРИЈИНОГ – Апатин

Након катастрофалне поплаве 1795. године, која је у потпуности уништила велики део грађевинског фонда Апатина, крајем 18. и почетком 19. века започео је динамичан период формирања новог, урбаног дела града. Поред низа јавних грађевина, попут школе, општинске куће, меснице и гостионице, једну од кључних урбанистичких тачака новоформираног градског језгра представљала је сакрална грађевина – римокатоличка црква Узнесења, односно Успења Маријиног. Будући да је Апатин у том периоду имао велики број искусних мајстора зидарске, тесарске и кровопокривачке струке, који су били веома цењени и у широј регији, реализација овог захтевног грађевинског подухвата поверена је једном од најискуснијих апатинских градитеља, Јохану Гемахеру. Поред Апатина, он је учествовао и у изградњи низа репрезентативних и технички захтевних грађевинских објеката у Сомбору и околини. Након коначног утврђивања грађевинског плана, при чему се у једном тренутку одустало од првобитног пројекта и одлучило да се изгради већи објекат, као и након обезбеђивања финансијских средстава, изградња је започета 1795. године. Интензивни грађевински радови трајали су све до 1798. године, када је црква завршена. Црква Успења Маријиног подигнута је у главној улици, која је од тада добила званични назив Црквена улица. Објекат је постављен непосредно уз регулациону линију улице и представља тробродну грађевину, чија дужина износи 25 бечких хвати, а ширина 10 хвати. Један хват износи 1,896 метара. Црквени торањ уздиже се из прочеља главне фасаде, која има карактеристике „Копф“ стила, односно дунавског барока. Уз леву страну апсидалног дела, који има облик непотпуног полукруга, налази се једноставна сакристија. Унутрашњост цркве Успења Маријиног први пут је осликана 1882. године, а осликао ју је печујски уметник Максрајтер. Поводом обележавања великог црквеног јубилеја, стогодишњице изградње овог верског објекта, унутрашњост је поново осликана 1898. године. За овај захтеван посао били су ангажовани сликари Франц Лор и Карл Грајнер, уметник из Апатина. Упркос изузетном квалитету њиховог рада, касније је изведено још једно целовито осликавање, које и данас краси унутрашњост цркве. Ентеријер овог сакралног објекта уређен је у необарокном стилу и украшен осликаним орнаментима антропоморфних, флоралних и геометријских облика. На своду централног брода налази се неколико композиција са новозаветним мотивима, изведених темпером у техници аl secco, односно сликањем на сувој подлози, као што је малтер. Осликавање је поверено апатинском сликару Рудолфу Удварију, који је 1939. године, према предлошцима минхенског уметника Рихарда Холцнера, успешно реализовао овај, за њега најзахтевнији задатак. Удвари је претходно осликао још неколико цркава, а након Другог светског рата и ентеријер велике сале Дома културе, као и један зид свечане сале Скупштине општине Апатин. Прве оргуље за цркву Успења Маријиног израдио је 1797. године чувени апатински градитељ оргуља Кашпар Фишер. Биле су то изузетне двомануелне оргуље са 16 регистара, које су представљале спој високог занатског и технолошког квалитета и уметничке вредности. Остале су у употреби све до 1912. године, када су замењене новим инструментом. Поред статуа светог Петра и светог Павла, које је поклонио апатински рибарски еснаф, међу уметничким артефактима посебно се издваја барокна статуа Црне Богородице, познате и као Црна Мадона.