U nastavku vam donosimo intervju sa rukovoditeljkom udruženja građana “Podunav” Bački Monoštor, Zdenkom Mitić, ženom koja je zaslužna za buđenje svesti o značaju ekologije i ruralnog turizma kod stanovništva ovog kraja. U sadržajnom intervjuu, Zdenka nam opisuje ciljeve udruženja čiji je rukovodilac, govori nam o značaju Gornjeg Podunavlja, ruralnom turizmu i budućim planovima.
1. Rukovoditeljka ste udruženja građana “Podunav”. Koji su osnovni ciljevi vašeg udruženja?
Udruženje građana „Podunav“ Bački Monoštor osnovano je 2007. godine, sa osnovnim ciljem unapređenja lokalne zajednice kroz razvoj eko-ruralnog turizma. Isti je, zahvaljujući saradnji sa WWF – Svetskom organizacijom za prirodu, prepoznat kao održiv način za unapređenje lokala, obzirom na bogato kulturno nasleđe i prirodna bogatstva koja nas okružuju. Promocijom i realizacijom programa eko-turističke ponude sela, istovremeno intenzivno radimo i na očuvanju prirode podunavlja i kulturnog nasleđa svih etničkih grupa koje žive u Bačkom Monoštoru.Aktivnosti udruženja orijentisane su i na promociju SRP „Gornje Podunavlje“ i Bačkog Monoštora, edukaciju dece, mladih i svih meštana o značaju očuvanja prirode i unapređenju stanja životne sredine, osnaživanje žena kao ključnih nositeljki promena u malim sredinama, očuvanje tradicionalnih zanata, promociju zdravih stilova života, održivu poljoprivredu…
2. Veliki broj ljudi zna koje su karakteristike Donjeg Podunavlja u Srbiji, posebno zbog velelepnog Đerdapa, da li možete da nam kažete šta je to što ponudu Gornjeg Podunavlja čini unikatnom?Gornje Podunavlje, zajedno sa PP „Kopački rit“ u Republici Hrvatskoj i NP „Dunav-Drava“ u Mađarskoj čini tzv. Srednje Podunavlje, koje je nakon Delte Dunava, prema bogatstvu flore i faune, te raznolikosti ekosistema najznačajnije područje na celom toku ove reke. Drugi naziv za Gornje Podunavlje je i „Evropski Amazon“, jer predstavlja nepregledan mozaik močvara, bara, rukavaca, meandara, podunavskih plavnih šuma, livada, slatina, trstika, ada i adica. Još jedna od značajnih činjenica je i da je Gornje Podunavlje stanište najveće populacije ritskog jelena u našoj zemlji, te da su u šumama Gornjeg Podunavlja utočište našli i brojni parovi izrazito ugroženih i na žalost malobrojnih crnih roda, te orlova belorepana – najvećih ptica grabljivica u našem regionu. Ponuda koju promovišemo i realizujemo uključuje šetnje šumom obeleženim šetnim stazama, vožnju biciklima, vožnju čamcima, katamaranom, vožnju konjskim zapregama, foto Safari, jogu u šumi, sportski ribolov itd. Prirodnjački aspekt dopunjuje i onaj kulturološki. Na obodu SRP „Gornje Podunavlje“ nalaze se sela, čiji su meštani svoj način života vezali upravo za reku Dunav i njegove šume, te i danas intenzivno rade na očuvanju i revitalizaciji tradicionalnih zanata i veština, u svojoj ponudi imaju tradicionalne gastronomske delicije od ribe i mesa divljači, a multietničnost ovog područja predstavlja neiscrpno kulturološko bogatstvo, prezentovano kroz običaje, nošnje, dijalekte, domaću radinost…Ovaj „komplet“ prirode i kulture upavo je ono na čemu se bazira turistička ponuda, a isti je i prepoznat kao ključan element za proglašenje Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ 2017. godine, od strane
UNESCO-a. Ovaj rezervat, pored Gornjeg Podunavlja, obuhvata i druga zaštićena područja na teritorijama grada i opština Sombor, Apatin, Bač, Bačka Palanka i Odžaci. Status Rezervata biosfere pruža brojne mogućnosti za razvoj ovih lokalnih zajednica.
3. Posebno je u doba pandemije postalo jasno da će ruralni turizam ponovo postati značajan za turiste? Osim boravka u prirodi, koje su prednosti ruralnog turizma u odnosu na njegove tradicionalne vidove?Pandemija je „prisilila“ ljude da se okrenu prirodi i svom okruženju. Neki su to shvatili kao odličnu priliku da upoznaju svoju zemlju i sve njene lepote, dok je ova pojava imala i negativne posledice po prirodu, zbog neodgovornog ponašanja brojnih „ljubitelja prirode“ koji ne shvataju osnovno značenje ove sintagme. No, u ovom slučaju, držaćemo se samo ovih pozitivnih strana prošlogodišnje ekspanzije ruralnog turizma. Ono što je prednost ruralnog turizma i prirodnih oaza naše zemlje je definitivno osećaj koga gosti imaju prilikom boravka na ovakvim lokalitetima. On obično podrazumeva, osim bliskog kontakta sa prirodom, i blizak odnos sa domaćinima, pa i prolaznicima na ulici, te gosti naglašavaju osećaj kao da su došli u posetu rodbini. Tu je i mogućnost uživanja u domaćoj hrani koja se ne može porediti sa onom iz velikih marketa i restorana, te osećaj mira i rasterećenosti, opuštenosti i onog vojvođanskog laganog tempa života.
4. Kako uspevate da motivišite stanovnike, posebno najmlađe da se bave ekologijom?
Uvek je veoma važan sopstveni primer i primer dobre prakse. Naše i bliska udruženja (UG „Bodrog“, KSR „Šaran“, PD „Pčela“, UG „Dondo“, Lovačko društvo…), te Mesna zajednica, Osnovna škola „22. oktobar“ Bački Monoštor i JP „Vojvodinašume“, ulažu velike napore u podizanje ekološke svesti, kako naših meštana, tako i šire. Često se organizuju volonterske akcije čišćenja vodotokova, puteva, rezervata, javnih površina, sadnje drveća i cveća, kao i specijalne akcije sakupljanja reciklabilnog otpada, gde se sredstva sakupljena od prodaje istog usmeravaju u lokalnu zajednicu – uređenje vrtića, uvođenje centralnog grejanja u vrtić, opremanje ambulante… Sve ovo ukazuje meštanima na značaj angažovanja i činjenicu da nije teško biti odgovoran prema svome okruženju. Budućnost svakako predstavljaju najmlađi, pa tako već više od decenije radimo sa decom, u saradnji sa OŠ „22. oktobar“, koja je takođe svesna značaja prirode i ekologije, pa ima i status škole ambasadora Gornjeg Podunavlja. Svake godine deca učestvuju u obeležavanju značajnih ekoloških datuma – Dana planete, Dana zaštite životne sredine, Dana šuma, Dana voda, Dana Dunava, učestvuju u akcijama, edukacijama i radionicama projekta „Ko poštuje cvet, poštovaće i svet“, a posebno smo ponosni na malu školu pecanja „Štapom protiv miša“ i Dečiju pčelarsku sekciju „Bodroška pčelica“ koja broji 30 malih pčelara. Kroz sve ove aktivnosti, koje organizuju zajednički udruženja građana, škola, Mesna zajednica, uz podršku javnih preduzeća i pojedinaca, želimo da ukažemo deci i svim meštanima, pa i široj javnosti putem medija, da je potrebno samo malo dobre volje i ljubavi prema svome mestu, da se u istom stvore uslovi za lep i uređen život.
5. Da li u svom radu imate podršku lokalnih institucija?
Kao što se vidi iz teksta gore, postoji uspešna saradnja sa udruženjima građana, sportskim klubovima, strukovnim udruženjima, Mesnom zajednicom, školom, lokalnim privrednicima i institucijama. Važna je i podrška Grada Sombora koji sufinansira naše projekte putem konkursa koje raspisuje za ovakve aktivnosti, a finansiramo se i kroz ostale konkurse, na pokrajinskom i republičkom nivou, te evropske pozive i fondove. Veoma nam je važna saradnja sa
WWF – Svetskom organizacijom za prirodu, koja je mogućnosti i bogatstva Bačkog Monoštora i Gornjeg Podunavlja prepoznala pre skoro dve decenije. Logističku podršku za različite aktivnosti, od onih volonterskih, preko edukativnih, pa do organizacije festivala i manifestacija, imamo i od strane javnih preduzeća, kako komunalnih, tako i od strane upravljača rezervatom – JP „Vojvodinašume“, Poljoprivredne stručne službe Sombor, Crvenog krsta Sombor, Turističke organizacije Grada Sombora, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, te brojnih medija koji rado prate naše aktivnosti.
6. Koji su vam planovi u budućem periodu?
Smatram da je do sada već mnogo urađeno, ali i da je neophodan konstantan razvoj i rad na unapređenju, kako znanja i veština, tako i razvoj kapaciteta, obogaćivanje ponude i stalna promocija. Trenutno smo uključeni u nekoliko međunarodnih projekata vezanih za SRP Gornje Podunavlje, Rezervat biosfere Bačko Podunavlje, te prekogranični Rezervat biosfere „Mura – Drava – Dunav“, koji treba da bude zvanično proglašen ovih dana. Prepoznali smo značaj i mogućnosti ovih inicijativa, te se pripremamo za nove konkurse i projekte. Zalaganjima lokalne zajednice, uspeli smo da se izborimo za izmuljavanje starog dunavskog rukavca koji protiče kroz selo, pa je plan da se ovaj prirodni biser i ostrvce koje se tu nalazi uredi u jedinstveni turistički kompleks. Takođe, u centru sela nalazi se zgrada stare škole, za koju je u toku izrada projekta za adaptaciju i formiranje Kulturnog centra, koji će objediniti muzejsku postavku, galeriju i multifunkcionalni prostor za konferencije i smeštaj. Radi se intenzivno i na registraciji i kategorizaciji novih objekata privatnog smeštaja, te obezbeđivanju turističke inftrastrukture. U saradnji sa projektnim partnerima iz Nemačke, Slovenije, Rumunije i Bugarske, realizujemo projekat Danube Guides Action, koji podrazumeva formiranje mreže specijalizovanih turističkih – dunavskih vodiča, koji akcenat stavljaju upravo na kulturološke i ekološke značajke ove reke. U toku je i formiranje međunarodne biciklističke rute „Evropski Amazon“, čija je promocija nešto čime ćemo se baviti u nastupajućem periodu. Planiramo da i u nastupajućem periodu realizujemo i unapredimo postojeće manifestacije, festivale i događaje, poput ekološko-muzičkog festivala „Regeneracija Dunava“, Festivala tradicije i prirode „Bodrog fest“, Sajma torti, kolača i poljoprivrednih proizvoda, SFRJ Rakijade, Likovne kolonije „Dondo“, Foto safarija…
7. Opišite nam idealan vikend u Gornjem Podunavlju.
Idealan vikend u Gornjem Podunavlju može se realizovati tokom cele godine, naravno sa pojedinim specifičnostima. Trenutno je u toku tzv. „rika jelena“, doba godine kada ovi kraljevi šume igraju svoje ljubavne igre, a svojim specifičnim glasanjem dozivaju košute i upozoravaju oponente. Rika jelena se u Bačkom Monoštoru čuje u svakoj tački sela, budući da smo okruženi šumom, a zaista je jedinstven doživljaj slušati je, posebno u predvečerje i noću, kada se najintenzivnije čuje. Inače, naši vikend programi podrazumevaju posetu i ručak u etno-kući (kuća od naboja, pokrivena trščanim krovom), posetu romskoj etno-kući, zanatlijama koji se bave izradom predmeta od prirodnih materijala, posetu pčelarskom domaćinstvu, uz degustaciju čuvene medljane rakije i domaćih medenjaka, šetnju šumom – šetna staza Štrbac i Zelena staza „Dondo“, vožnju konjskom zapregom, vožnju čamcem ili brodićem, uživanje u tradicionalnim specijalitetima – prvenstveno ribljem paprikašu, na nekoj od čardi, posetu crkvi uz prigodnu priču sveštenika o ovom objektu čiji delovi imaju svojstvo spomenika kulture, noćenje u nekom od objekata privatnog smeštaja, rakijicu (ili dve) sa domaćinom, posetu Eko-centru „Karapandža“… a svakako je tu i Sombor, sa bogatom istorijom i statusom jednog „gospodskog grada“.
