NAJAVA SLANINIJADE U KAČAREVU

Kačarevci kažu da je slanina i vetar i život, ono što miriše i što se oseća u venama. Slanina se topi kada se mora, a jede uvek. Slanina je kao zdravlje. Kažu da je kačarevačka slanina najbolja na zemljinoj kugli, kao što je banatski hleb najmekši na svetu.
Slanina je za banaćane oduvek bila antibiotik, sapunjarom su se lečili, kožurom podmazivali đermove. U Banatu kažu postoji slanina sapunjara, barena slanina, sa crvenom paprikom, slanina sa prljenom kožicom, slanina od grojnika, slanina porebuša, adidaska i ko zna kakva sve ne? U slaninarskoj republici u Kačarevu najviše kažu vole sapunjaru. „Kod nas se slanina sapunjara voli kao devojka u selu“ kažu kačarevci.
Slaninijada je manifestacija zasnovana na proizvodima od mesa koja reprezentuje tradicionalne gastronomske običaje i kuhinju stanovništva Južnog Banata. Kačarevo je mesto susreta dveju tradicija – starosedelačke tradicije, i one dođoške kolonističke, i tu je stvorena nova, izmešana verzija spremanja suhomesnatih proizvoda.
Kačarevci su vešto uzeli od lala sve što je dobro, pa tome dodali i ponešto svoje, a naročito onog takmičarskog, a i po malo inadžiskog. Onda se nemojte čuditi odakle slaninijada baš u Kačarevu, ovo je mesto čiji su žitelji došli sa 18 strana sveta!
U šali često kažemo da je od Slaninijade starija samo olimpijada. Naša divna manifestacija inicirala je pokretanje ostalih privrednih manifestacija kao što su pršutijada, kobasicijada, štrudlijada, kupusijada, bostanijada i mnoge druge. Ostale ijade ića i pića su znatno mlađe od naše Slaninijade! Efekti Slaninijade su podizanje proizvodnje i tova svinja u individualnom sektoru, doprinos u podizanju kvaliteta proizvoda od mesa kao i razvoj seoskog i etno turizma.
Svetska slaninijada je jedna od korisnih posledica rivaliteta i inata. U seoskoj kafani, daleke 1987. godine, stalno društvo, uz obaveznu čašicu, započelo je raspravu o svinjokolju, pripremi raznih specijaliteta, sušenju, pa i o pravljenju dobre slanine. Svako od njih za stolom tvrdio je da upravo on pravi najbolju, najukusniju, najdeblju, naj, naj slaninu. Ko zna dokle bi stigla rasprava, da se neko nije dosetio i na licu mesta organizovao takmičenje sa degustacijom. Em za meze uz kafansko piće, em da se oceni ko je stvarno najbolji slaninar u selu. Tako je održana prva lokalna Slaninijada, uz proglašenje pobednika, čestitanja i ljutnju i zdravice. Ali, Kačarevci ne bi bili Kačarevci da se nisu dosetili da u Banatu, Vojvodini, Srbiji i svetu ima još ljudi sličnih njima koji bi, možda, da se takmiče, odmere vrednost vlastite proizvodnje, razmene recepte i poneku poslovnu tajnu. I da dobiju nagradu, jer nema takmičenja bez nagrade.
Ove godine Slaninijada u Kačarevu se održava 28. put za redom. Da su opravdali trajanje i svrhu svoje manifestacije govori podatak da je od skromnih 500 posetilaca, statistika proslogodišnje slaninijade evidentirala posetu od 100.000 gostiju. Manifestacija počinje u četvrtak 12. februara u 12 časova u trajanju od četiri dana do 15. februara. Očekujemo da će u hali i na centralnom seoskom trgu slaninu i preradjevine od mesa izložiti oko 300 izlagača na preko 3.000 m2 zatvorenog i otvorenog prostora svakoga dana do 20h.
Program festivala se deli na stalni i prateći deo. Stalni program je pre svega sadržan u osnovnoj ideji iz koje je i nastala Slaninijada, a to je takmičenje za najbolju slaninu, povodom koje se organizuje izložba svih prispelih uzoraka iz zemlje i inostranstva. Žiri od renomiranih stručnjaka sastavljen od tehnologa instituta Tamiš iz Pančeva koji na osnovu kvaliteta, sastava, tehnologije proizvodnje, mirisa, ukusa, izgleda proglašavaju najboljeg i organizator dodeljuje diplomu “zlatni pobednik Slaninijade“. Takmičenje ima podelu na tri kategorije: izbor za najbolju domaću slaninu, industrijsku slaninu i zanatsku slaninu.
Organizatori sa pratećim programom žele da na jedan duhovit način, uz puno zabave približe etno kulturu narodu. Posetioci će imati priliku da vide bogatu prodajnu izložbu ručnih radova, stolnjaka, peškira, delova narodnih nošnji, vezova…. Kulturno umetničko društvo neguje tradiciju svih etničkih grupacija koje žive u ovom mestu i posetioci će imati jedinstvenu priliku da učestvuju u pesmi i igri, kao i da nauče naše narodne običaje.
Organizuje se i takmičenje u topljenju slanine “Zlatni čvarak ‘’, zatim takmičenje u spremanju svinjskog paprikaša ‘’Zlatni kotlić”, i takmičenje u spremanju slaninarskog pasulja. Ove discipline uživaju veliku popularnost kod majstora kulinarstva koji se takmiče, a na radost posetilaca. Prikaz i degustacija zaboravljenih jela je posebno atraktivan deo programa u kojem učešće imaju domaćice sela. One receptima svojih baka pripreme puno divnih jela, koja zvanice, novinari, glumci, pevači, političari i drugi posetioci imaju priliku da degustiraju po principu “švedskog stola”.
Posebno interesovanje je izazvao prikaz kasapskih veština pravljenja kobasica i topljenja čvaraka gde će posetioci moći da vide sam čin pravljenja ovih specijaliteta ali i da uživaju u degustaciji.
Slanina je po kvalitetu mnogo bolja nego predhodnih godina, ljudi su takmičenje ozbiljno shvatili, slanina je ukusna, lepo obrađena, mesnata, dobro usalamurena. Kažu da je pravi recept za kvalitetnu slaninu da se izabere dobro meso, da se ono obradi i posle dimi dimom od bukve ili trešnje, i da bude na promaji bar 60 dana dok ne sazri. Naši domaćini prave slaninu raznih fela, kažu da je kombinacija za očuvanje zdravlja je slanina koja podiže pritisak, beli luk je snižava, a rakija rastače masti.
Zadovoljne mušterije u Kačarevo ne dolaze samo kada se održava Slaninijada, već dođu nekoliko puta godišnje jer znaju da će ovde kupiti suvomesnate proizvode nadaleko poznate po kvalitetu.
Obzirom na to da kupovna moć opada, a cene su niže nego u prodavnicama, očekuje se da i ove godine u vreme Slaninijade od 12. februara do 15. februara u Kačarevo dođe veliki broj posetilaca. Biće slanine za svačiji džep, od one najjeftinije, pa do one skuplje, ali slanine vrhunskog kvaliteta.
Svi ljubitelji sela i zdrave hrane su dobrodošli, Kačarevo je blizu 30km severozapadno od Beograda i to u dva pravca prema Vršcu i prema Kovačici. Prosledili smo Vam i nekoliko fotografija sa prošlogodišnje manifestacije.
„Mogli bismo naše divno selo, slaninama popločati celo!“
Doborošli u najmasnije selo na planeti!

Milan Ajder
069/602-223