МУЗЕЈ “КОТАРКА” – Ново Милошево

Завичајни музеј „Котарка” у Новом Милошеву налази се у објекту који припада амбијенталној целини дворца грофовске породице Карачоњи. Богдан Карачоњи је 1781. године од бечког двора купио велепосед Беодру (данас део Новог Милошева) за 105.000 форинти.

Већ 1805. године Беодра добија статус варошице и крећу интензивни грађевински радови. Током 19. века на велепоседу ниче преко 50 објеката, међу којима се истичу два велелепна класицистичка дворца (старији саграђен 1841. године је сачуван до данас), маузолејна црква саграђена 1841. године, велики житни магацин са економским објектима из 1834. године.

Међу економским објектима се истиче „Котарка” – зграда за чување кукуруза, која је после делимичне пренамене крајем XИX века, задржала аутентични изглед. Класицистички елементи и мноштво дорских стубова, потпуно прате стилска обележја комплекса и чине бјекат јединственим.

Реализација идеје о претварању објекта „Котарка“ у Завичајни музеј, започета је 1994. године, израдом потребне техничке документације. Од тада отпочиње и интензивно прикупљање експоната за будућу завичајну збирку, која тренутно броји преко 4.500 експоната.

Радови на самој реконструкцији објекта започети су 2001. године и теку у континуитету до данас. Крајем 2006. године завршено је уређење дела објекта у коме се налазе три изложбене сале, санитарни чвор и канцеларија – депо.

У првој сали представљен је историјат урбанистичког и градитељског развоја Новог Милошева, грофовске породице Карачоњи, три црквене парохије (две парохије српске православне цркве и једне римокатоличке), трговине, занатства и дечији кутак, као и експонати везани за ватрогасно друштво које је основано 1889. године.

Посебан део је посвећен двема репликама: грађанској девојачкој балској хаљини и униформи слуге Андора Карачоњија.Тој целини припадају и документа која се односе на живот и дело двојице најпознатијих Милошевчана: др Ђорђа Јоановића (1871-1932), једног од оснивача медицинског факултета у Београду и Теодора Павловића (1804-1854), новинара и обновитеља Матице српске.

Друга просторија посвећена је презентацији текстилних рукотворина и покућства. Ћилими (период 19 – 20. век) од ,,једног“ и ,,два лица“, са геометријским и флоралним мотивима пешкири, делови традиционалне ношње, златовез, делови девојачке спреме – штафира, разбој, преслице, ступе за кудељу, мотовила за памук, прибор за вез и „труковање”, кухињски прибор и друго, чине заокружену тематску целину.

Трећа просторија приказује гостинску – предњу собу са креветом, клупом, столом и столицама, орманом и доловом, крпарама и ћилимима као и другим занимљивим детаљима које употпуњавају и дочаравају живот „газдачке” породице с краја 19. века. У соби се налази и славска икона између два прозора, урамљене породичне фотографије и сат на ланце.

Други део „Котарке“ са аутентичном дрвеном конструкцијом реконструисан је 2011. године и у целини је посвећен пољопривреди. Дрвена „дугачка” кола, посуђе, летња кухиња са свим предметима за спремање хране, саонице, као и ситан пољопривредни алат је смештен у средишњем делу објекта. Пољопривредне машине и алатке – колица, тријери за жито, кантар, плугови, бурад за вино, машина за запрашивање жита, сандук за брашно, погребна кола… те бројне фотографије дочаравају развој пољопривреде током 19 и 20. века.

Радно време: 08–15ч (радним данима, уз најаву).