ДВОРАЦ ШПИЦЕРОВИХ – Беочин

Дворац у Беочину саградила је породица Шпицер по пројекту Стеиндал Имреа. Еде Шпицер је бивши сувласник Беочинске фабрике цемента (садашњег Лафаржа). Стари дворац који је изграђен 1892. године један је од најстаријих споменика културе у Беочину и под заштитом је државе. Међу не тако бројним дворцима у Војводини овај се по мишљењу стручне јавности издваја као јединствен пример сецесионизма, преовлађујућег стила у европској архитектури. Оцена стручњака је да припада китњастој архитектури из које треба издвојити чувени камин, витраж и керамику. Одлуком Владе Републике Србије, Стари дворац у Беочину добио је статус споменика културе и тиме је стављен под заштиту државе. На његовој адаптацији рађен је само кров. Све остало је у врло лошем стању. Овај објекат је увек представљао атракцију и понос Беочина. Данас више не јер је ова сада, некада прелепа, грађевина у врло лошем стању. Старији Беочинци цео комплекс, некада веома уређеног ограђеног парка са дворцем, где су се слободно шетале срне, јелени и паунови, називају популарно “Шпицер башта”. Овај чувени дворац био је инспирација многим филмским режисерима. У њему су снимљени филмови: “Доручак са ђаволом”, “Свети песак”, “Узаврели град”, као и “Дечак и виолина” који је у целости снимљен у дворцу. Дворац и околина послужиле су и за потребе снимања филма “Црна мачка, бели мачор”, режисера Емира Кустурице.
Дворац није отворен за посетиоце!

Текст је преузет са: www.фрускогорска-ризница.цо.рс