Општина Чока се простире на површини од 321 km2, у северном делу Баната, у непосредној близини тромеђе Србије, Мађарске и Румуније.
У осам насељених места живи око 11.388 становника вишенационалног, мешовитог састава.
Подручје Општине има повољан геостратегијски положај, јер је повезан са осталим деловима земље друмским и жељезничким саобраћајем, као и пловношћу реке Тисе.

Природно место општине Чока је, као саставним делом Баната, у еврорегиону Дунав 21, односно његовом делу: Дунав-Кереш-Муреш-Тиса.

Привреда општине Чока чини напоре очувања својих малобројних брендова, који су окосница будуће тржишне утакмице и развоја туризма као основне привредне гране. Спортске организације и спортисти Општине Чока и града Чока су дали пун допринос афирмацији спорта Србије освајањем најсјајнијих одличја на међународним, европским и светским такмичењима. Исти квалитет, Општина Чока и град Чока су потврдили и у осталим областима спорта, у школском спорту и рекреативном спорту, односно у аматерском спорту.

Културне организације општине Чока, захваљујући својој мултинационалности и мултикултуралности, организатори су веома квалитетних и традицоналних културних манифестација регионалног значаја.

Туристичка понуда општине Чока, која би била обједињена у укупној туристичкој понуди Баната, односно Туристичког информативног центра Баната и Туристичке организације Војводине је:

  • Винарија Чока са својом свеукупном производном и хотелско-угоститељском понудом
  • Ловни туризам са веома богатим ловним подручјем
  • природни резервати са заштићеном врстом дропље, познатом код нас и у свету
  • риболовни туризам, са подручјем окруженим: реком Тисом, каналом Дунав-Тиса-Дунав, реком Златица и мртвајом реке Тисе
  • сеоски и еколошки туризам, са скромним смештајним капацитетима
  • спортско и културно манифестациони туризам
  • дворци, салаши и верски објекти
  • транзитни и наутички туризам.

Општина Чока обухвата насеља Банатски Моноштор, Врбица, Јазово, Остојићево, Падеј, Санад, Црна Бара, Чока.

Више информација

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ “ЧОБАНСКИ ДОБОШАРИ” – Чока

Традиционално, већ 14 година уназад, организује се Међународни фестивал “Чобански добошари” у Чоки као прилика да се окупе љубитељи добошарења, гурманлика, чувања традиције и добре забаве.

ГРНЧАРИЈА LACY -Чока

На територији општине Чока у грнчарској радионици већ више од дванаест година негујемо традицију овог старог заната. Од припреме глине за израду, до израде предмета на точку, па до бојења и украшавања, све се израђује ручно. Важно нам је да сачувамо и применимо вештину наших предака од заборава и прикажемо је у светлу све лепоте…

ПЛОВИДБА ТИСОМ

Река Тиса (мађарски: Tisza, украјински: Tisa, словачки и румунски: Tisa и немачки: Theiß) је највећа лева притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена. Тиса је дугачка 1.358 км. У ВојводиниТиса дели Бачку…

КАШТЕЛ SCHULHOFF -Падеј

Каштел Schulhoff се налази поред места Падеј, општина Чока на северу Баната, Војводине, Србије. Удаљен је од места Падеј на километар хода и од реке Тисе на 800 метара. Каштел се налази на 22 км од Сенте; 29 км од Кикинде; 60 км од Сегедина, Мађарска; Новог Сада 70 км; Темишвара Румунија 100 км и…

ЛОВИШТЕ “ШУЈМОШ” – Падеј

На делу територије Општине Чока, укупне површине 7.833 hа, од којих ловне површине обухватају 7.319 hа. Понуда ловне дивљачи: срнећа дивљач, зец, фазан, пољска јаребица, препелица, грлица, гугутка, голуб гривњаш, дивља патка-глувара и дивља свиња (повремено). Могућност смештаја туриста: у Ловачком дому у Падеју. Ловиштем газдује ловачко удружење “Падеј”.

ЛОВИШТЕ “ВЕЛИКИ РИТ” – Чока

На делу територије Општине Чока, укупне површине 23.139 hа, од којих ловне површине обухватају око 22.500 hа. Понуда ловне дивљачи: срнећа дивљач, зец, фазан, пољска јаребица, препелица, грлица, гугутка, голуб гривњаш и дивља свиња (повремено). Могућност смештаја туриста: Ловачки дом у Падеју и угоститељски објекти у Кикинди. Ловиштем газдује ловачко удружење “Дропља”.

ДВОРАЦ “МАРЧИБАЊИ” – Чока

Дворац је изградила породица Марчибањи, после 1781. године, када је Леринц Марчибањи купио пустару Чоку. Изградњу дворца довршио је тек следећи власник, Шваб Карољ, тек око 1870. године. Артур и Карољ Ледерер купили су посед крајем 19. века. У поседу спахијске породице Ледерер иначе једне од најбогатијих јеврејских породица у то доба имање остаје све…