ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ – Марадик
Српска православна црква Светог Саве у Марадику подигнута је у другој половини 18. века и као заштићено непокретно културно добро има статус споменика културе од великог значаја. Црква посвећена Светом Сави, подигнута је као једнобродна грађевина петостране апсиде, а звоник јој је дозидан средином 19. века. Сачуван је уговор који је црквена општина склопила са зидарским мајстором Урошем Суботићем за изградњу новог црквеног звоника. Иконостас барокних и рококо форми резбарен је у другој половини 18. века.
Иконе је израдио Јаков Орфелин, познати карловачки сликар, који је посао окончао 1776. године, судећи према запису на икони Васкрсења. Западноевропска барокна схватања до тада су била присутна једино у српској графици, а Јаков Орфелин је први сликар који је у домаћу средину пренео сазнања стечена на бечкој Академији. Јаков Орфелин, рођен средином 18. века, био је иконописац, српски барокни сликар и синовац чувеног српског просветитеља и песника Захарија Орфелина. Школовао га је стриц Захарије и 1766. године уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера. На архијерејском престолу налази се икона Христа, а неколико покретних икона и слика приписују се Теодору Крачуну, другом значајном представнику српског барока бечке провенијенције.
Црква је оронула до 1921. године, када је парох Живко Тедић покренуо темељну обнову финансирану новцем добијеним од продаје црквене баште. Четири нова звона освећена су 1926. године. Три звона су дар краља Александра Карађорђевића, а једно звоно дар српске земљорадничке задруге из Марадика. Ова светиња није била оштећена ни за време Другог светског рата. Старо напукло, велико звоно преливено је у данашње и освећено 1974. године. У храму је похрањено више богослужбених књига из 18. века, од којих је једна штампана у Москви, у време када је на руском царском престолу седела Катарина ИИ. Црква је обновљена и 2007/08. године.
Проглашена је за споменик културе од великог значаја. Конзерваторско-рестаураторски радови обављени су на цркви 1980, а на сликарству 1982. године.
Иконе је израдио Јаков Орфелин, познати карловачки сликар, који је посао окончао 1776. године, судећи према запису на икони Васкрсења. Западноевропска барокна схватања до тада су била присутна једино у српској графици, а Јаков Орфелин је први сликар који је у домаћу средину пренео сазнања стечена на бечкој Академији. Јаков Орфелин, рођен средином 18. века, био је иконописац, српски барокни сликар и синовац чувеног српског просветитеља и песника Захарија Орфелина. Школовао га је стриц Захарије и 1766. године уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера. На архијерејском престолу налази се икона Христа, а неколико покретних икона и слика приписују се Теодору Крачуну, другом значајном представнику српског барока бечке провенијенције.
Црква је оронула до 1921. године, када је парох Живко Тедић покренуо темељну обнову финансирану новцем добијеним од продаје црквене баште. Четири нова звона освећена су 1926. године. Три звона су дар краља Александра Карађорђевића, а једно звоно дар српске земљорадничке задруге из Марадика. Ова светиња није била оштећена ни за време Другог светског рата. Старо напукло, велико звоно преливено је у данашње и освећено 1974. године. У храму је похрањено више богослужбених књига из 18. века, од којих је једна штампана у Москви, у време када је на руском царском престолу седела Катарина ИИ. Црква је обновљена и 2007/08. године.
Проглашена је за споменик културе од великог значаја. Конзерваторско-рестаураторски радови обављени су на цркви 1980, а на сликарству 1982. године.
Фрушкогорска 23, Марадик