РИМОКАТОЛИЧКИ ХРАМ СВЕТОГ ПАВЛА – Кањижа
По народноме Мала црква стоји на сунчаној страни Алеје кестенова, на пола пута између Велике цркве и железничке станице. Храм Светог Павла у Кањижи је подигнула Тереза Тукач у славу Бога и у спомен свога мужа Пала Тота.
Изградња је започета 1912. а завршена је 28. маја 1913. године. Посветио га је каплан кањишки Жигмонд Немет. Дужина храма је 23,5 метара, ширина 7,5 метара, висина 8,5 метара, а звоник је висок 35 метара. Мала црква је саграђена у неоготичком стилу. Изнад главног улаза, на мермерној плочи, налази се натпис:
“У божју славу, у спомен свог покојног мужа подигла је Тóтх Пáлнé рођ. Терéз Тукатс, уд. год. 1912. Градио је мајстор-зидар Сáндор Батта, ст.”
“Храм је изграђен у улици Св. Стефана, и то по цени дуготрајних борби, пошто ни тадашњи жупник Маћаш Мартон није желео нити је то одобравала надбискупијска власт у Калочи да се црква изгради на овом месту, али, удова је инсистирала на локацији, и то због тога, како је негде 30-их година 20. века тадашњем жупнику признала, што је једном, у сну, од свог преминулог мужа добила налог да цркву изгради на месту где ће на неком великом стаблу видети белог голуба, те је она голуб видела овде где је потом и дала изградити храм” – пише у летопису храма. Од 1927. године постоји као самостално свештенство, те од 1931. као жупна црква. Звоник је изворно био изграђен са кубетом у облику лукца, али, приликом једне ране реконструкције, замењен је и тада је попримио данашњи облик. Прва звона храма су однета, те је Тóтх Пáлнé дала излити нова у Ливници Феррум у Суботици. У звонику се налази три звона – звоно Св. Павла (велико), звоно Св. Терезе и звоно Св. Јована. Главни олтар храма је израђен од белог карарског мермера, у облику триптиха попут готских крилатих олтара, са импозантним кипом Св. Павла. У попречном броду се налази споредни олтар Марије Лурдске, такође од белог мермера.
Године 1939. је дограђена сакристија и извршено фарбање. Године 1970. проширен је хор и тиме повећан капацитет храма. На хору се налазе оргуље израђене 1911. године у радионици Јожефа Ангстера и сина, које су прилагођене стилу храма. Свираљке су симетрично подељене. Оргуље пнеуматичног режима које су изворно биле од 5 регистара, 1998. године су проширене у 7 регистара. Године 1986. постављен је супротни олтар од белог мермера. Душебрижник је жупник-декан пречасни Др Геза Заплетан.
Изградња је започета 1912. а завршена је 28. маја 1913. године. Посветио га је каплан кањишки Жигмонд Немет. Дужина храма је 23,5 метара, ширина 7,5 метара, висина 8,5 метара, а звоник је висок 35 метара. Мала црква је саграђена у неоготичком стилу. Изнад главног улаза, на мермерној плочи, налази се натпис:
“У божју славу, у спомен свог покојног мужа подигла је Тóтх Пáлнé рођ. Терéз Тукатс, уд. год. 1912. Градио је мајстор-зидар Сáндор Батта, ст.”
“Храм је изграђен у улици Св. Стефана, и то по цени дуготрајних борби, пошто ни тадашњи жупник Маћаш Мартон није желео нити је то одобравала надбискупијска власт у Калочи да се црква изгради на овом месту, али, удова је инсистирала на локацији, и то због тога, како је негде 30-их година 20. века тадашњем жупнику признала, што је једном, у сну, од свог преминулог мужа добила налог да цркву изгради на месту где ће на неком великом стаблу видети белог голуба, те је она голуб видела овде где је потом и дала изградити храм” – пише у летопису храма. Од 1927. године постоји као самостално свештенство, те од 1931. као жупна црква. Звоник је изворно био изграђен са кубетом у облику лукца, али, приликом једне ране реконструкције, замењен је и тада је попримио данашњи облик. Прва звона храма су однета, те је Тóтх Пáлнé дала излити нова у Ливници Феррум у Суботици. У звонику се налази три звона – звоно Св. Павла (велико), звоно Св. Терезе и звоно Св. Јована. Главни олтар храма је израђен од белог карарског мермера, у облику триптиха попут готских крилатих олтара, са импозантним кипом Св. Павла. У попречном броду се налази споредни олтар Марије Лурдске, такође од белог мермера.
Године 1939. је дограђена сакристија и извршено фарбање. Године 1970. проширен је хор и тиме повећан капацитет храма. На хору се налазе оргуље израђене 1911. године у радионици Јожефа Ангстера и сина, које су прилагођене стилу храма. Свираљке су симетрично подељене. Оргуље пнеуматичног режима које су изворно биле од 5 регистара, 1998. године су проширене у 7 регистара. Године 1986. постављен је супротни олтар од белог мермера. Душебрижник је жупник-декан пречасни Др Геза Заплетан.