ОДМОР НА ВОЈВОЂАНСКИ НАЧИН
Вршац – лепа варош, како је говорио чувени вршачки писац Јован Стерија Поповић, а Вршчани би додали још и варош ветра, вина и љубави. Варош у коју ћете се заљубити на први поглед, где ћете осетити праву кошаву и уживати у чувеним винима из вршачког виногорја.
У наставку следи 10 незаобилазних туристичких атракција (а верујте нам, има их много више!)
- Вршачка Кула
Вршачка кула, симбол не само града већ и целе околине, сазидана је 1439. године и верује се да ју је подигао Ђурађ Смедеревац после пада Смедерева са циљем да заштити своје поседе на простору данашње Војводине. Од целог утврђења најочуванија је Донжон кула, висине 20м, која је данас у потпуности рестаурирана. Висина спољних зидова износи 19,85 м, а стране су широке 13,80 м и 11 м. Карловачким миром 1701. године је почело рушење куле, тако да се више није могла користити у војне сврхе.
Досадашњим истраживањима констатовани су бедеми и остаци кружне куле. Покретан археолошки материјал (керамика, камени предмети, метално оружје и оруђе, новац) после завршене комплетне анализе даће прецизнију слику живота овог утврђења у историјским, културним, економским оквирима.
- Апотека на степеницама
Апотека на степеницама, позната и под именом ”Апотека на степенице”, потиче из друге половине 18. века и у њој је 1784. отворена прва вршачка апотека ‘’Код спаситеља’’. Ова барокна грађевина, од шездесетих година прошлог века налази се у саставу Градског музеја и у њој се налази спомен-збирка Паје Јовановића, међу којима је и чувени Пајин ‘’Триптихон’’.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105696″
- Градски музеј – Конкордија
Давне 1882. године, на предлог Јулијуса Фриша, доноси се одлука о оснивању Музеја. За кустоса је постављен Феликс Милекер, чија је велика заслуга за обогаћивање музејских збирки путем теренских ископавања, откупа предмета од колекционара, а знатан део старина кроз поклоне бројних дародаваца. Прва велика изложба за јавност отворена је 1896. године. Данас музеј броји преко 250.000 експоната у неколико стручних одељења: археолошко, историјско, нумизматичко, етнолошко, природњачко и уметничко, као и конзерваторска радионица.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105698″
- Градска кућа – Магистрат
Градска кућа (Магистрат), у којој се данас налази Скупштина општине Вршац, је комплекс који се састоји од три зграде грађене у три века:
XВИИИ век – најстарији део је зграда на углу Дворске и Доситејеве са два трга
XИX век – централна зградаса балконом и главним улазом са Трга победе и
XX век – најновији део а улазом из улице Анђе Ранковић.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105700″
- Стеријина кућа
После више од 150 година од смрти оца српске драме Јована Стерије Поповића, кућа на Тргу Светог Теодора Вршачког, у којој је овај истакнути Вршчанин живео и радио, коначно је добила праву намену – постала је Стеријин музеј. Простор је оплемењен оригиналним намештајем који је славни писац користио међу којем је и писаћи сто, на ком је писао драме и комедије. Оригинални рукописи „Покондирена тиква“, „Зла жена“, „Кир Јања“, „Лажа и паралажа“ и бројних других Стеријиних дела, налазе се у витринама у спомен-соби, а на зидовима су урамљени факсимили и документа. Ту су још и документи и фотографије и портрет Стерије који је насликао Урош Предић.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105702″
- Двор Епархије Банатске
Владичанску резиденцију банатских епископа подигао је владика Јован Георгијевић који је 1750. год. вратио епископску столицу из Карансебеша у Вршац. У оквиру двора саграђен је придворни храм у којем се налази чудотворна икона Богородица Винчанска-Бездинска. Дворска галерија богата је портретима вршачких епископа и других црквених великодостојника, великом збирком старих рукописа, икона и књига од којих је најстарије ”Ватинско јеванђеље” и датира из друге половине 16 века.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105704″
- Манастир Месић
Један је од најзначајнијих манастира у југоисточном Банату, настао највероватније у XВ веку, мада га по локалној легенди оснива 1225. године Арсеније Богдановић Хиландарац кога је лично Св. Сава поставио за игумана манастира. У цркви посвећеној Св. Јовану Крститељу, налазе се остаци фресака из 1743. године и добро су очуване. Испод се налази још старији слој фресака који није испитан, као и фреске које су настале у XВИИИ веку. Манастир у својој ризници чува вредне рукописе и књига, као и низ слика познатих сликара. У манастиру се, на Богородичином трону, налази икона позната као ”Достојно Јест” којој се придаје чудотворна моћ. Потиче са Свете горе Атонске а у манастир је донета 1803. године.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105706″
- Вршачки виногради
Оно чиме са Вршчани највише поносе су виногради и чувено вршачко вино које је чак из најдубље прошлости део судбине овога града. Вршачко виногорје спада у старија виноградарска подручја Европе. Према неким писаним подацима и археолошким налазима, почеци виноградарства датирају још из времена Дачана и римске владавине овим крајем. Обилазак плантажних винограда и вински подруми у Гудурици и Великом Средишту задовољиће свачију винску радозналост. Мноштво мањих винарија пружају рурални угођај где се поред доброг вина могу пробати и разни специјалитети домаће кухиње уз неизбежне тамбураше.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105708″
- Катедрала у Вршцу – Црква Светог Герхарда
Велелепни римокатолички храм, посвећен Св. Герхарду, зидан је од 1860. до 1863. године и данас представља један од најрепрезентативнијих објеката у граду. Пројекат се до детаља ослања на средњевековну готичку културу. Ентеријер цркве богато је опремљен изрезбареним намештајем, украшен зидним и олтарским сликама, витражима и скулптурама. Главну олтарску палу је 1863. насликао професор бечке Академије Петер Јохан Гајгер. Оно по чему се ова црква, сем своје величине, истиче су оргуље због којих је ова богомоља и својеврсна концертна дворана где су до сада наступали многобројни хорови и познати оперски певачи.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105710″
- Шушара – срце Делиблатске пешчаре
На југоисточном ободу Специјалног резервата „Делиблатска пешчара“ налази се село Шушара, настало далеке 1887. године. Чист ваздух и нетакнута природа Делиблатске пешчаре или како је још називају ”Европска сахара” представља највећу оазу пешчарско-степске и шумске вегетације. Такође је веома значајно присуство степских животињских врста које су ишчезле или ишчезавају са других станишта са панонске низије. Љубитељи лова, биолози, планинари, рекреативци, гурмани и сви остали заљубљеници у природу могу наћи своје задовољство кроз све видове излетничког, ловног, винског и гастро-туризма и уживају на свежем ваздуху и лепотама Шушаре и околине. На најлепшем месту у Шушари налази се и Каштел Маријета, у самом срцу резервата природе Делиблатска Пешчара у Банату. Боравак у раскошном амбијенту банатске ладањске куће, оплемењеном сјајном колекцијом уметничких слика и предмета, је незабораван доживљај и позив на својеврсно уметничко путовање.
галлерy цолумнс=”1″ идс=”105712″
Где одсести у Вршцу?
извор: Туристичка организација Вршац
