ИСКУСИТЕ ГАСТРОНОМСКИ ДОЖИВЉАЈ ВОЈВОДИНЕ

Гастрономија Војводине се формирала као одраз сложених услова живота, географских карактеристика, природних услова и друштвених дешавања на овом простору. Карактеристика овог подручја са аспекта гастрономије јесте микс кухиња, различитих народа који вековима живе на овом простору.

У хедонистичком смислу, гастрономски утисак Војводине припада рајском уживању. Ђаконије којима се тешко може одолети дају боју, мирис и укус трпези. Традиција, лепота укуса, мириса и богатих декорација створили су незаборавне укусе и гастрономске симболе, којима бројни домаћи и страни туристи не могу да одоле. Реч је о једноставним, али деликатесним сухомеснатим производима који стварају слику доброг јела и нуде уживање свим чулима. Они су војвођански „бисери и медаљони“, којима су придодата и поједина аутентична народна јела, попут хлеба намазаног машћу и посутог алевом паприком и сољу. Компоти, пекмези и теста такође припадају симболима овдашње хране, па је слика комплетирана неодољивим гастрономским мамцима.  Али то није све: божанствене супе од живинског и јунећег меса, чорбе од поврћа, рибљи и специјалитети од дивљачи, слана и слатка теста, торте… На трпези у Војводини највише је заступљено свињско, живинско и говеђе месо. Немачка кухиња је пре скоро три века овде донела теста – резанце, насува, гибанице, штрудле, кифлице, погачице и различите слаткише. Војводина је богата речном и каналском водом и рибњацима, што је допринело да слатководна риба буде значајан део исхране. Кувају се рибље чорбе и паприкаши, а риба се пече у рерни и пржи на роштиљу, тигању и тањирачи. Лов је део традиције у Војводини, од дивљачи се припремају гулаши и паприкаши, али и печења од дивље свиње, срнећег и јеленског бута што, у комбинацији са шумским плодовима, поврћем и јагодичастим воћем, ствара ексклузивну гастрономску понуду.

Због тога што је Војводина позната по доброј храни, стиче се утисак да је јело увек на дохват руке и да људи стално грицкају и жваћу. Истина је да су оброци обилни и калорични, али постоје обичаји и навике када се шта једе у току дана. Некада када је већина становништва тешко радила у надници у пољу или у фабрикама, доручак (фруштук) је био најобилнији дневни оброк, у оквиру кога се јела сланина, шунка, прерађевине од меса, сир, кајмак, кајгане, завијаче и много хлеба. Постоји и слатки део доручка, нека врста десерта, где се једу пекмези, компоти, палачинке, крофне, бисквити и други пригодни слаткиши. Најпознатије јело у Војводини је ипак ручак, који је до скора био може се рећи ритуални чин. Јело се породично и заједно на слављима и дружењима. Савремени начин живљења и пословне обавезе су довеле до тога да су се породични ручкови проредили али су још увек остали резерисани за викенде и славе. За последњи дневни или вечерњи оброк, тј вечеру једу се кувана јела, сухомеснати производи, насуво итд. Осим ова три главна оброка, постоји још један који се упражњава између доручка и ручка или између ручка и вечере. Реч је о ужини или јаузни, када се глад „премошћује“ разним кифлицама, погачицама, воћем или парчетом хлеба намазаног са машћу.

Савремени токови живљења су утицали делом на обичаје и навике становника Војводине, али се традиција богатих и разноврсних укуса одржала до данашњих дана. Гастрономија Војводине је непресушна тема, као и један од мотива за долазак  туриста у Војводину, управо из тог разлога део промотивних активности Туристичке организације Војводине у овој години, биће усмерен ка брендирању гастрономске понуде Војводине.