Оџаци

На северозападу Србије у западном делу Бачке, надомак леве обале Дунава, простире се општина Оџаци. Својом западном границом општина се наслања на државну границу са Републиком Хрватском. Чини је 9 насеља у којима живи 30.196 становника вишенационалног састава. Централно насеље представљају Оџаци а око њега су готово радијално сконцентрисана остала насеља општине: Каравуково, Дероње, Српски Милетић, Богојево, Бачки Брестовац, Бачки Грачац, Ратково, Лалић, Дероње. Свако од ових насеља одликује се својственом културом, традицијом и обичајима.

Континуитет људских станишта на овим просторима могуће је пратити од праисторије до данас о чему сведоче и материјални докази са археолошког налазишта Доња Брањевина. Најзначајнији је проналазак статуете „Црвенокоса богиња“ (Богиња плодности) која је пронађена 1989. године и говори о остацима ранонеолитског ратарског насеља које се пре 7.000 година налазило на овом простору.

Оџаци се први пут спомињу у турским тефтерима 1557. године као Учак, у нахији Бач. Основали су га Турци у близини некадашњег још старијег насеља.

Повољан географски положај Оџака узрок је његове саобраћајне повезаности са осталим ближим и удаљенијим местима. Преко моста код Богојева пролази међународни друмски (М-3 Даљ-Богојево-Српски Милетић-Оџаци-Лалић-Кула) и железнички правац (Нови Сад-Оџаци-Богојево-Сомбор) према Р. Хрватској. Најзначајнију саобраћајницу представља пут М-18 Сомбор-Српски Милетић-Оџаци-Дероње-Бачка Паланка, који има макрорегионални значај. Истиче се још и регионални пут Р-104 Бачка Паланка-Ратково-Оџаци. Удаљеност од неких важнијих градских центара: Оџаци – Београд -139 км Оџаци – Ниш -378 км Оџаци – Нови Сад -57 км Оџаци – Суботица -96 км.

Територија општине Оџаци, својим природним и културним добрима, пружа бројне могућности за одмор, рекреацију, лов и  риболов.

Више информација