КУЛТУРНО ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР “ШИД” – Шид

Установа за културу и образовање у Општини Шид је до 1990. године носила назив : Народни универзитет “Никола Влашки”. Од те године не само да се променио назив установе, већ је Културно-образовни центар (КОЦ) и проширио своје делатности, тако да данас чини један мозаик културних збивања разноликих садржаја, и подржава афирмацију и едукацију свих оних који желе да допринесу култури града и целој шидској општини. КОЦ Шид данас се бави: уметничким и књижевним стваралаштвом, сценском и позоришном уметношћу, издавањем књига, брошура, музичких књига и других публикација, издавањем часописа и сличних периодичних издања, приказивањем филмова, образовањем одраслих, трговином на мало књигама, новинама и писаћег материјала. КОЦ Шид у склопу манифестација које организује традиционално сваке године позива позната имена из културне баштине целе Србије, а и шире, и пружа прилику деци, омладини и свим људима да се покажу, да дају свој лични печат и допринос културном животу. У сарадњи са Заводом за културу Војводине, КОЦ Шид традиционално сваке године организује следеће манифестације: ликовна колонија (на путевима Саве Шумановића), “Јастребићеви књижевни сусрети”, “Вишњићеви дани”, “Светосавска академија”, “Светоникољски сабор”, 6. децембар (дан ослобођења шида), општинске смотре рецитатора и дечјег драмског стваралаштва. Све наведене манифестације имају за циљ неговање дела знаменитих личности из Шида и околине, и очување сећања на значајне датуме српске историје. Поред тога КОЦ Шид организује и многобројне свечаности, песничке вечери, промоције, такмичења… У склопу КОЦ-а постоји и ради књижевни клуб “Филип Вишњић”, аматерско позориште “Бранислав Нушић”, и рецитаторска секција. У згради КОЦ-а и у оквиру својих делатности, постоји и ради књижара “Доситеј” у којој се могу купити и наручити књиге и издања свих издавачких кућа у Србији. У општу ризницу културе Војводине и Србије сваки град, како велики тако и мали, као што је Шид, улаже свој део. У складу са својим могућностима, КОЦ Шид управо то и чини. Вредност и величина тога доприноса не зависе увек од величине града или народа, већ од квалитета онога што град или индивидуе чине да духовно и материјално богатство не избледи од заборава.