КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ПАНЧЕВА – Панчево
Историјат Културног центра нераскидиво је везан за позоришни живот у Панчеву који траје око 250 година. Приказивање позоришних представа на српском језику везује се за “оца српског позоришта”, Јоакима Вујића, који је у Панчеву боравио и радио од 1824. године. Златно доба панчевачког театра биле су четрдесете године XИX века када је Никола Ђуричковић основао позоришну дружину са свим карактеристикама сталног позоришта. Од 50-их година, па све до слома монархије 1918. године, на панчевачкој сцени наступали су путујући театри са представама на српскохрватском, мађарском и немачком језику. Почетком 1945. године професионално позориште које ради у Панчеву постаје секција Војвођанског позоришта у Новом Саду. Решењем Комисије за експропријацију Градског народног одбора, зграда имућног трговца Оскара Фишгрунда је одузета октобра 1947. године, као општенародна имовина а за потребе позоришта. Исте године 28. децембра завршена је позоришна зграда која је бројала 600 седишта и имала балкон. Ово здање је данас познато као Културни центар Панчева. Уметнички ансамбл тада је бројао око 25 чланова, а у појединим периодима било је запослено и преко 70 људи. У времену од 1944 – 1956. одржано је близу 2.000 позоришних представа на матичној сцени, и 425 гостовања. Одлуком Народног одбора општине од 28.02.1956. год. укида се Народно позориште и претвара у Дом културе. Ова одлука тадашњих политичких власти у Панчеву имаће далекосежне последице по културни живот града. Институција је добила име Центар за културу “Олга Петров” Панчево. У годинама које следе позоришни живот се одвијао успорено, ретка гостовања других позоришта требала су да створе утисак да културне понуде има, а спорадични концерти класичне музике, који су се најчешће одвијали у Великој галерији, данашњој Галерији савремене уметности, имали су искључиво едукативни карактер (најчешће су наступали ученици музичке школе). Осамдесетих година прошлог века културни живот добија нов подстицај. Отвара се дечија сцена, путујућа луткарска трупа и 1988. дечије позориште “Трубач” при Центру. Деведесте године прошлог века Центар дочекује у новом руху. Извршена је реконструкција зграде (капацитет дворане је 380 седишта, уклоњени су балкони, реновирани су фоаје и билетарница) и Центар за културу “Олга Петров” мења назив у Центар за културу Панчева. У продукцијском смислу, Центар се више окреће ликовној сцени и то кроз манифестацију Панчевачка изложба југословенске скулптуре која временом мења назив у Бијенале визуелних уметности. Почев од 2006. године, још једном се мења назив у Културни центар Панчева. Од тада до данас Центар динамичније послује, има богат, разноврстан и квалитетан програм, појачава се инвестициона активност, и као резултат тога крајем 2006. године гради нова зграда изабинског простора. Истовремено, Центар почиње да ствара сопствену продукцију, пре свега на плану позоришта, оснивањем дечје сцене “Пођи туда…”. Децембра 2006. потписан је уговор о копродукцији са Народним позориштем у Београду, и на тај начин оживљена је давнашња традиција креирања позоришне продукције за одрасле.