ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ – Рума

Објекат Завичајног музеја у Руми, под заштитом је државе, као непокретно културно добро од великог значаја, најстарији је и истовремено први спратни објекат у Руми. Потиче из 1772. године, а са римокатоличком црквом изграђеном 1813. и жупним двором из 1815. године чини једининствен аутентичан урбанистичко архитектонски ансамбл градског типа. Сва три објекта задужбине су породице Пејачевић.

У тестаменту из 1762. оснивач Руме, Марко Александар барон Пејачевић, обавезао је свог наследника Јосипа, одредивши за ту сврху процењена потребна средства, да у граду подигне конфесионално мешовиту школу „за римокатоличку и православну децу са румског и илочког властелинства“. На основу плана, за сада непознатог бечког архитекте, градњу је изводио најпре стручни градитељ из Петровадина извесни Јохан Мане, а потом зидарски мајстор Михаел Вајхман, који је и довршио започету зграду. Овим је последња воља барона Пејачевића испуњена и Рума је добила своју школу, у виду, за то време, импозантног здања.

Од тог времена прошло је тачно два и по века, а зграда је и даље у служби просвете, образовања, културе и свеукупног духовног напретка. Током своје дуге историје задовољавала је различите школске потребе – била је основна, цртачка, занатска и музичка школа. Последњих шест деценија у њој се налази Музеј, који је од 1986. године, када је исељена музичка школа, једини корисник овог времешног здања.

Завичајни музеј у Руми основан је одлуком Народног одбора општине Рума 1962. године под називом Завичајна музејска збирка. Десет година касније, 1972. године ова музејска установа мења назив у Музеј у Руми да би 1979. године добила данашњи назив.

По својој основној оријентацији Музеј у Руми спада у категорију завичајних музејских установа комплексног типа која у свом саставу има одељење археолошких збирки, одељење етнолошких збирки, одељење историјских збирки, одељење уметничких збирки и одељење документације са библиотеком. Музејски фонд обухвата и 8 легата и то: легат Миливоја Николајевића, легат Др Романа Соретића, легат Федора Феђе Соретића, легат Бранислава Макеша, легат Бранке Колунџић, легат Милана Бесарабића, легат др Милана Мићића и легат Драгана Томашевића. У саставу Музеја налази се и стручна библиотека затвореног типа са фондом од око 2.500 јединица.

Почетком 21. века интензивиране су издавачка и излагачка делатност. Поред штампања информативних каталога који прате сваку музејску изложбу, Музеј издаје монографске публикације, а сваке године излази и Зборник завичајног музеја који се први пут појавио 1997. године.

Ликовна колонија “Борковац” основана је 1968. године, једна је од најстаријих колонија у нашој землљи. Утемељитељ и покретач дугогодишњи управник Галерије Матице српске Миливој Николајевић. Оснивач и финансијер СО Рума, до 1990. године (до 23. сазива) организатор КПЗ општине Рума, а од 1995. одржава се у организацији Завичајног музеја Рума. Од тада уводи се и награда – Плакета са ликом М. Николајевића за најуспешнијег аутора годишњих окупљања. До сада одржано 48 сазива. Учешће је узело више од 250 ликовних уметника. Колонија је до сада седам пута имала статус међународне манифестације (учешће сликара из иностранства – Јапан, Бугарска, Русија, Хрватска, Словенија). Изложба радова насталих на колонији обавезан је годишњи програм Завичајног музеја Рума који се реализује крајем године.

Збирке су проширене и обогаћене новим предметима. Проширена је сарадња са сродним установама у земљи и иностранству, са васпитно-образовним институцијама у Руми и околини, као и са медијима, уз већи број програма то је резултирало повећаном броју посетилаца. Током прве две деценије 21. века Музеј је ставио акценат на побољшање техничко-технолошких услова.

Као круна горе наведених активности Завичајни музеј Рума је добио награду Михајло Валтровић, за изузетне резултате у стручном раду постигнуте током 2017. године, које додељује Музејско друштво Србије.

Завичајни музеј Рума тежи да буде омиљено одредиште житеља Руме и Срема, као и посетилаца из земље и иностранства, који желе да упознају овај регион и његове особености. Представљањем културног наслеђа, материјалног и нематеријалног, путем музејске грађе, артефаката из даље и ближе прошлости – археолошких, етнолошких и уметничких саџаја Музеј комуницира са стручном и широм јавношћу активно доприносећи развоју друштва.

Радно време

Понедељак – петак: 08:00 – 19:30

Субота: 09:00 – 15:00

Недеља: затворено (осим најављених група)

Посета музеју је бесплатна.

YouTube канал музеја: https://www.youtube.com/channel/UCIpbxZXKiGkTqRRaf6FYybg

Блог музеја: https://zavicajnimuzejruma.blogspot.com/