У последње време све већи број експерата истиче важност културног туризма као посебног облика туризма коју наша земља може да понуди иностраним али и локалним посетиоцима. Ова тема је посебно постала важна током протеклих година, првенствено од када је Европски институт за културне руте започео са применом комерцијалнијег приступа у процесу развоја културних рута. Наша земља се налази на мапи културних рута унутар седам тема (од четрдесет) међу којима је културно наслеђе Војводине посебно занимљиво због теме сецесије. Управо о сецесији, култури, културном туризму, културној интерпретацији, Спомен-збирци Павла Бељанског и дестинацијама у Војводини, разговарали смо са историчарком уметности Јасмином Јакшић Субић.
1. Наша земља се налази на мапи европских културних рута у оквиру седам различитих тема, међу којима је тема сецесије. У чему је важност овог уметничког покрета и да ли постоје њени елементи који су недовољно промовисани, а у исти мах би могли постати важан део туристичке понуде Војводине?
Важност сецесије као уметничког покрета с краја XIX и почетка XX века, са специфичним обележјима и посебним називима у различитим срединама (код нас је због веза и припадности у том периоду простора данашње Војводине Аустроугарској монархији одомаћен назив сецесија) огледа се првенствено у ослобађању од естетике академизма XIX века, која је неговала историзам и еклектику, и стварање посебне уметности која ће у себи носити идеју равноправности и синтезе уметности. Неговала се индивидуалност уметника и особен уметнички израз, инпирисан покретом, националном уметношћу, науком и техником, природом, бујном женском косом, гипким женским телом…
Иако је у Војводини сецесија присутна углавном у провинцијалној варијанти, захваљујући дивним остварењима значајних aустроугарских архитеката и градитеља, највидљивијих у визурама Суботице и Палића, али и других градова, налази се на европској културној рути. Потребно је увек указивати да су многи примери широм Војводине, који можда нису толико видљиви или на први поглед упечатљиви или су, углавном, девастирани временом, такође вредни пажње, додатно их истицати и укључивати приликом промоције туристичке понуде. Многи од њих су познати стручној јавности, као и локалној заједници, и потребно је само указати на њихов значај у складу са потребним наративом и промовисати их. Дела сецесије, ипак нису једина којима је потребно поклонити пажњу, она је због често присутне декоративности можда најзанимљивија, али читав низ других могућности и контекстуализације је могућ за целокупно градитељско наслеђе Војводине.
2. Коју бисте дестинацију у Војводини издвојили у односу на специфичност културног садржаја који нуди?
Нови Сад у Војводини свакако нуди најшири опсег културних садржаја, али нисам сигурна да бих издвајала само једну специфичну дестинацију, јер сматрам да у сваком, па и најмањем месту, могуће постоји нешто што би могло да буде занимљиво, на пример у сакралној уметности. Слојевита културна историја Војводине допушта да су садржаји присутни и на неочекиваним местима, попут Араче у банатским њивама, и само је потребно путовати, читати, гледати, истраживати, тражити на лицу места, разговарати са локалним стновништвом и дозволити да будеш изненађен и одушевљен.
3. Имате завидно искуство кад је реч о организацији изложби, укључујући и дигиталну презентацију. Ова тема је посебно занимљива током пандемије, јер је велики број музеја учинио доступним своје поставке преко Интернета. Да ли је интересовање публике за културни садржај порасло или опало од почетка пандемије?
Не могу да одговорим у квантитативном смислу јер је широко постављено питање, а различита публика свакако своја онлајн интересовања углавном испуњава приватно. Иако су онлајн платформама културни садржаји постали доступнији на различите начине, а активности институција се усмериле у том правцу, мислим да публици навикнутој на конзумацију културе не могу квалитативно да замене непосредни доживљај уметности уживо. Са друге стране, могуће је да ће публику која није била у тој мери заинтересована, управо ови онлајн садржаји инспирисати да почну да буду редовни посетиоци и конзументи културе. Мислим да ће последице, као и увек, тек временом бити јасније, посебно што се тиче понашања публике.
4. Све је више апликација, објава на друштвеним мрежама, а у последње време и презентација које посредством виртуалне, проширене реалности промовишу културни садржај. Који је формат сматрате најзахвалнијим за презентацију?
Како у овом периоду није могуће организовати непосредне сусрете са широм публиком, чини ми се да су друштвене мреже најпогодније за најразличитије форме презентација и комуникацију са њом јер пружају могућност сагледавања праћења и реакција, да би се могли урадити корективи или наставити са оним што је препознато као добро.
5. Ваш рад је у великој мери посвећен Спомен-збирци Павла Бељанског, да ли бисте могли да издвојите једно уметничко дело из збирке које Вам је најинтересантније и да нам укратко објасните његову специфичност?
Спомен-збирка Павла Бељанског чува читав низ дела која бих из различитих разлога могла да издвојим и свако има своју специфичност и посебну причу, и тешко је изабрати. Уколико је нужно, овај пут ћу се определити за Борове (1912) Малише Глишића, као једног од најупечатљивијих медитеранских пејзажа у колекцији. У Спомен-збирци је ово једино Глишићево дело, које уметник слика при крају боравка у Италији и на коме је мајсторски приказао мотив ушушканог сеоског медитеранског предела на Вија Апија, једном од најстаријих путева старога Рима, могуће на путу ка Терачини, ка Тиренском мору. Иако је форма на овој слици и даље снажна, он колористички гради композицију и уз пастозне наносе ствара рељефну фактуру. Једна од оних слика чије се вредности препознају и на репродукцији, али је ефекат уживо незаменљив.
6. Ускоро ће зима, да ли је музику из колекције Павла Бељанског могуће пронаћи на Интернету? Ако да, коју бисте нам плочу препоручили да преслушамо током предстојећих, празничних дана?
Издања класичне музике на шелак плочама за слушање на брзинама од 78 и 80 обртаја из колекције Павла Бељанског су углавном међу првим снимљеним извођењима појединих композиција и датирају из међуратног периода, репродукована су више пута на различитим носачима звука, те их је могуће наћи и на интернету. У питању су дела чувених композитора из доба барока, бечког класицизма, романтизма и с почетка XX века, Реч је о ремек делима Ј. С. Баха, Хендла, Хајдна, Моцарта, Бетовена, те великана XIX века Шопена, Шуберта, Листа, Вагнера, Сметане, Дворжака, као и аутора који су закорачили у XX век попут Дебисија, Равела, Стравинског, а у извођењима најпознатијих симфонијских оркестара и диригената времена као што су Коутс, Блех, Тосканини, Вајнгартен, као и звезда уметничке музике попут пијаниста Рахмањинова, Кортоа, Фридмана, виолониста Крајзлера и Тибоа, или чувених оперских певача Шаљапина, Пјера Паулија или Енрика Спаде.
У години у којој се обележава 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена препоручујем неко од његових дела, а у колекцији Павла Бељанског налази се више од 20 његових композиција, међу којима симфоније и касни квартети.
7. Да ли ћете путовати негде у Војводини у предстојећем периоду? Имате ли неки предлог за наше читаоце, неку дестинацију, ресторан, догађај, било какву понуду која ће им на безбедан начин улепшати ове необичне дане?
Не знам да ли ћу и где путовати у предстојећем периоду, али свакако увек препоручујем посете локалним музејима и галеријама, јер су још увек доступни. Можда је потребно да се подсетимо шта имамо и чувамо у непосредном окружењу и сигурно ће нас свака посета додатно оплеменити.
