Тачан датум оснивања манастира Беочин није познат. У турским изворима први пут се помиње 1566/7. године. Оштећеног и напуштеног у аустро-турским ратовима обнављају га монаси из манастира Рача. Зидање данашње цркве трајало је од 1732. до 1740. године, а троспратни звоник завршен је 1762. године. Конаци су грађени од 1728. до 1771. године. Опсежна реконструкција…
Манастир Раковац са црквом посвећеној св. врачевима Кузману и Дамјану, према предању, основао је Рака Милошевић. Први поуздани подаци о манстиру су из 1545-1548. године. Барокни звоник дозидан је 1735, а коначан тространи облик конаци добијају 1771. године. Иконе на иконостасу осликао је 1763. године Васа Остојић, док је зидне слике у трпезарији конака израдио…
Ловачка соба направљена пре десетак година. Комплетан ентеријер урађен од дрвета. Опремљена је са много трофеја високе дивљачи и птица.
Као централна установа у области културе на територији општине Беочин обезбеђује и усаглашава потребе грађана за културу. Основне делатности чине : Сценска уметност, Приказивање филмова, Библиотечка делатност и Образовна делатност. У складу са основним делатностима програм рада је конципиран по програмским јединицама: позоришни програм, филмски програм, музички програм, ликовни програм, организација манифестација и догађаја у…
Дворац у Беочину саградила је породица Шпицер по пројекту Стеиндал Имреа . Еде Шпицер је бивши сувласник Беочинске фабрике цемента ( садашњег Лафаржа ). Стари дворац који је изграђен 1892.године један је од најстаријих споменика културе у Беочину и под заштитом је државе. Међу не тако бројним дворцима у Војводини овај се по мишљењу стручне…
На северним обронцима Фрушке горе, источно од Думбовачког потока, на потезу Стучица налази се локалитет Градина. На простору Градине су у периоду 1963-78. проведена систематска археолошка ископавања концентрисана на откривање остатака средњевековне цркве. Издвојене су две њене фазе, романичка и готичка. Романичкој фази припада тробродна црква са трима полукружним апсидама, испод којих се налази крипта.…
У питању је велики руднички коп из ког је до 1937.године вађен камен, каолински гранит, који је најчешће коришћен за израду надгробних споменика, темеља за кућу и вероватно за изградњу оближњег манастира Раковац. Дворана је висока око 3-4 метра, улаз је широк неколико десетина метара, и исто толико се простире у дубину. Налази се на…
Поставка Завичајног музеја Черевића, основаног 1980. године, конципирана је тако да посетиоце упозна са историјском и културном баштином места, као и знаменитим житељима који су својим животним путем или уметничком надареношћу потврдили своју везаност за завичајно тло. Изложени експонати: уметничка платна, скулптуре, рукописи, фотографије као и друга грађа, разврстани су у посебне целине. Одвојено је…
