ДВОРАЦ “ТОМАНОВА ВИЛА – ВИЛА ЗОИЛ” – Врбас

Вилу је саградила јеврејска велепоседничка породица Томан, као репрезентативну кућу за становање. Зграда је саграђена почетком XX века, по пројекту архитекте из Будимпеште. Породица Томан је имала велике поседе на северу Врбаса, где се и данас налази салаш са именом велепоседника. Томанови су се бавили пољопривредом и трговином житарицама. Након Томанове смрти у вили су…

ЕВАНГЕЛИСТИЧКО-МЕТОДИСТИЧКА ЦРКВА – Врбас

Евангелистичко – методистичка црква у Врбасу изграђена је 1922. године и до Другог светског рата имала је преко 700 верника. Након завршетка рата, црква се мало користила. Црквени живот са 27 верника обновио је 1997. године Дарко Вика, студент на Теолошком факултету протестантских цркава у Новом Саду.

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА – Врбас

Изграђена је 1885. године и има једну олтарску слику: Богородица Имакулата. Икону је радио Јосип Копитар користивши уље на платну, док су димензије иконе 3 x 2 m, а сама икона је такође насликана 1885. године.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА КАПЕЛА “ВОДИЦЕ” – Врбас

Сматра се да је израда капеле започета 1793. године копањем бунара. Ископавање бунара обављено је о трошку извесног трговца Николића и непознатог Буњевца из Суботице. Посвећена је Светом Илији, године 1848. је оштећена а 1852. године је поправљена. По својој лепоти посебно се издваја икона Светог Архиђакона Стефана, сликарски рад Новака Радоњића из 1863. године.

ЦРКВА ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – Врбас

Подигнута је 1744. године, и посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Иконостас је урадио Ј. Кистнер, 1862. године, а позлату Никола Димшић. Иконе је живописао Јован Клајић у периоду од 1858 до 1862. године, уље на платну, каширано на дрво. У цркви се могу видети следеће иконе: Христос и Самарићанка, Кушање Христово, Богородица, Христос, Арханђел Михајло,…

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “ШУВАКОВ САЛАШ” – Врбас

Археолошка истраживања сведоче о бројним сазнањима са овог подручја међу којима посебно место заузима “Шуваков салаш” (насеље од X века до почетка XVI века). Тада су куће грађене тако што су делимично или потпуно биле укопане у земљу, рађене набојем, док је површина земље одавала слике шибља, шума, блата и бара.

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “ЧАРНОК” – Бачко Добро Поље

Из периода бронзаног доба (1800 – 800), констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока као и мање насеље на северној, левој обали Црне баре. Веома значајно налазиште младег гвозденог доба (IV о.п.н.е. – 1 н.е.) на локалитету Чарнок – Бачко Добро Поље, успешно се истражује и штити захваљујући Музејској збирци, Општини Врбас и…