РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА СВЕТЕ МАРИЈЕ – Моровић

На гробљу ван насеља Моровић сачувана је римокатоличка црква Св. Марије, једна од најстаријих сакралних грађевина у Срему. Две градитељске фазе, стилски везане за романско односно готско архитектонско наслеђе, свакако одређује њен настанак у време много пре првих помена цркве у писаним изворима XVII века, док легенде наводе низ историјских личности као могућих ктитора. Данашњи…

СПОРТСКИ САВЕЗ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА

Спортски савез је носилац свих активности у области спорта у зрењанинској општини. Прва спортска асоцијација у нашем граду основана је 1919. године – Банатски спортски савез и то као један од првих спортских савеза у Југославији после Првог светског рата. Као наследник дотадашњих спортских организација, Спортски савез зрењанинске општине, у данашњем облику, оформљен је 17.…

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА СВЕТЕ КАТАРИНЕ – Сот

У селу Сот, у подножју Фрушке  горе, десетак километара североисточно од Шида, саграђена је крајем прве половине XVIII века римокатоличка црква посвећена Св. Катарини. Време подизања одређује и представља патрона храма са точком, симболом светитељкиног мучеништва, насликана је 1747. у духу барока. Као један од старијих сакралних објеката у Срему, грађевина је током два и…

ЦРКВА СВЕТИХ ПЕТРА И ПАВЛА – Беркасово

Период градње: 1766/1778. Изведена је у маниру барока, између 1766 и 1778. Конципирана је као једнобродна црквена грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку. Високи звоник, наглашене лимене капе покајних форми, накнадно је призидан уз западну фасаду. Складну и смирену фасадну декорацију чине прислоњени пиластри и профилисан кровни венац. Репрезентативан вишеспратан иконостас, богато украшен барокно-покајним…

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ – Ердевик

Православна црква Св. Николе у Ердевику подигнута је 1904. године у класицистичком стилу. Иконостас су резбарили Јоханес Лашок и Сигисмунд Егерман. Иконе на иконостасу осликали су 1807. године Георгије Бакаловић, а певнице и тронове Георгије Гершић. Предњи део свода осликао је 1829. године Георгије Бакаловић, а остале делове Јован Недељковић. Зидови су касније прекречени.