На углу улица Кумановске и Стевана Немање налази се једно од најрепрезентативнијих и најстаријих здања старог Вршца, прва апотека у овом граду, споменик културе од великог значаја. Зграда је подигнута 1784. године, под називом „Апотека код спаситеља“ или „Код Салвадора“. Зграда је касније добила назив „Апотека на степеницама“ јер је степениште, којим се данас улази…
Музеј у Белој Цркви се сматра најстаријом музејском институцијом на територији Војводине јер је основан одлуком Белоцркванског Магистрата 1877. године. Стална музејска поставка има традицију од 1954. године када је музеј смештен на данашњу локацију. Данас се музеј налази у саставу Народне библиотеке, као њена организациона јединица, а баштини око 2000 културних добара распоређених у…
По повратку седишта древне Епископије вршачке из Карансебеша из Вршца из 1950. година, залагањем тадашњег Епископа вршачког Јована Георгијевића (1749-1769), приступило се изградњи Владичанског двора у Вршцу за резиденцијалне потребе Епископа вршачког. 8. маја 1757. године, освећен је камен темељац зграде двора, а милошћу Божијим и заслугом добротвора вршачким, као и самога задужбинара владике Јована…
Вршац је добио Градску кућу пошто су се 1795. године ујединиле две општине – Српски Вршац и Немачки Вршац у један град, који су од 1717. постојали као самосталне административне целине. За потребе управе закупљена је кућа Максима Спајића, а касније и Димитрија Лотића. Године 1859. године почела је градња новог здања у чији темељ…
Вршачка кула, симбол не само града већ и целе околине, сазидана је 1439 године и верује се да ју је подигао Ђурађ Смедеревац после пада Смедерева са циљем да заштити своје поседе на простору данашње Војводине. Од целог утврђења најочуванија је Донжон кула, висине 20м, која је данас у потпуности рестаурирана. Висина спољних зидова износи…
Крајем 1868. године, на основу предлога Румунске црквене општине, Магистрат је одобрио грађевински плац за градњу цркве. Следеће године Румунска црквена општина откупила је гостиону „Турска глава“ коју је преуредила за привремену богомољу. Градња румунске црква отпочела је 1871. године, завршена је 9. јула 1872. године, када је и посвећена.
Садашњи храм Благовештења, четврти по реду, изграђен је и освештан крајем 1912. године од стране Епископа вршачког Гаврила (Змејановића). Храм је пројектовао у неовизантијском стилу, и изградио, грађевински предузимач из Новог Сада инг. Миливој Матић. Живописање храма било је поверено мало знаном живописцу Стевану Стефановићу из Сремских Карловаца, а он је урадио и иконе за…
Први досељеници Немци 1718. године подигли су на пронађеним рушевинама црквицу. Како је у аустро-турском рату била порушена, 1740. године црква је обновљена и посвећена св. Ани. Године 1778/1779. црквица је проширена и генерално оправљена. Одлука за градњу нове цркве донета је 1793. године. Тада је одређено да се изгради на месту једноспратне зграде Команде…
