СИРИШКО ПРЕЛО – Сириг
„Село наше што некад бејаше“, „Наше руке, наша дела“ “Сиришко прело” је фестивал старих традиционалних јела, рукотворина, изворног играња и певања народне традиције на простору Војводине.
Туристичка организација Војводине
„Село наше што некад бејаше“, „Наше руке, наша дела“ “Сиришко прело” је фестивал старих традиционалних јела, рукотворина, изворног играња и певања народне традиције на простору Војводине.
Колонија за циљ има дескрипцију, промовисање и очување јединственог војвођанског пејзажа – мотив реке Јегричке.
Већ традиционално, у Старом Ђурђеву се бројним концертима, изложбама и играма обележава и прославља месна слава – Ђурђевдан.
Фестивал окупља дечије фолклорне и ансамбле школског узраста из целе Војводине, који чувају, негују и презентују своју локалну културу.
Фестивал је међународног карактера, поред домаћих винара окупља и винаре из Мађарске, Хрватске, Румуније, Словачке, Бугарске, Молдавије и Словеније. Фестивал спада међу највеће туристичко-винске манифестације у Војводини, Србији, а и у Панонској низији и окупља неколико хиљада посетилаца, љубитеља вина. Садржаји фестивала: скуп винара из Панонске низије, скуп међународних и наших оцењивача вина, скуп винарских…
На углу улица Шафарикове и Павла Папа налази се реформаторска црква. Та озбиљна и једноставна грађевина, с неоготичким торњем на којем почива симболична витлејемска звезда, скоро 150 година представља молитвени дом верске заједнице која у Новом Саду постоји већ три века. Садашња црква настала је на простору некадашње пијаце сена, коју су калвинисти купили за…
Уз бројне отмене виле у новосадској улици Цара Душана, налази се неупадљива зграда фрањевачког самостана. Ту кућу фрањевцима је 1942. године поклонио Лех Матија, жупник из Гајдобре, и у њој је уређена капела посвећена светом Ивану Капистранском, који се као 70-годишњи фрањевачки редовник, уз легендарног Јаноша Хуњадија, жестоко борио против Турака приликом опсаде Београда 1456.…
Између данашњих улица Арчибалда Рајса и Косте Нађа, налази се стара црква Узвишења светог Крижа. Некада је цео Петроварадин, тачније по доласку исусовачког реда и изградње цркве и самостана Светог Јурја у петроварадинском подграђу, потпадао под истоимену жупу. Њоме су управљали исусовци све до 1777. када су основане и остале две жупе, Узвишења светог Крижа…