Српска православна црква у Самошу спада у веће и раскошније православне цркве на тлу Баната, па и Војводине. Темељи цркве ударени су 1840. године а црква је освећена 1847. године. Свети храм посвећен је преносу моштију Светога Николаја.
Иконостас чине иконе пренешене из Сечња и Чавоша у данашњој Румунији. Делови иконостаса, мада уклопљени у једну целину, битно се међусобно разликују и потичу од руку двојице непознатих мајстора, чије је стилско и ликовно опредељење потпуно супротно.
Претпоставља се да је један од тих сликара Недељко Поповић, представник последње генерације сликара везаних за традиције средњевековног балканског животописа у погледу иконографије и ликовне интерпретације, а други Јован Исаиловић старији, чије стваралаштво носи одлике потпуно развијеног барока. Иконостас је од 1974. године стављен под заштиту Покрајинског завода за заштиту споменика Аутономне покрајине Војводине.
