Настанак музеја једног од највећих песника српског романтизма Јована Јовановића Змаја (1833-1904) тесно је везан за оснивање и рад друштва “Змај”, које је осмишљено 1904. године.
Кућа у Сремској Каменици, у којој је песник провео последње године живота, адаптирана је и за јавност отворена 1933. године. Истовремено откривен је споменик “Деца чика Јови”, рад вајара Стевана Стојановића. Брига и старање о овом музеју поверено је тада Лепосави Јовановић, последњем потомку породице. После ратних пустошења Змајев музеј је, у обновљеном издању, поново отворен 1957. године, када је и покренут фестивал дечије поезије “Змајеве дечије игре”. Од 1958. године у саставу је Музеја града Новог Сада.
Стална поставка конципирана је тако да презентује мање целине – песников породични живот, књижевни и јавни рад, рад на дечијој књижевности, Змајева дела објављена након његове смрти, књиге и часописи књижевника и научника о Змају и Змај као лекар. У посебној згради налазе се послератна издања Змајевих дела на језицима народа и наросности СФРЈ, преводи на пољски и руски језик, књиге и часописи о Змајевом књижевном раду, као и материјал Змајевих дечијих игара одржаних до данас. У парку меморијалног музеја смештена је 1973. године биста Ивана Мештровића “Змај и дете”.
Групне посете је потребно најавити неколико дана пре планиране посете.
Текст је преузет из: “Водич кроз музеје и галерије Војводине”,
аутора Владимира Митровића и Лидије Мустеданагић.
