Српска православна црква Светог Николе у Сивцу, у општини Кула, подигнута је у периоду од 1868. до 1873. године. Под заштитом је Републике Србије као споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.
Православна црква у Сивцу је посвећена Преносу моштију Светог оца Николаја, изграђена је на месту старијег храма, 1873. године, као једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом на источној страни и плитким певничким просторима. На бочним фасадама истакнути су пиластри између којих су формиране лучно завршене нише са по једним прозором. Западна фасада носи три торња са истуреним троугаоним портиком до висине брода који носе четири витка стуба са капителима. Изграђена током друге половине 19. века, најмлађа је међу црквама монументалних димензија, са раскошним предворјем, класицистичким портиком и три звоника. Сивачка црква једна је од три у Војводини (уз бечејску и чурушку) са три звоничка торња и крста.
Црква, која је једна од највећих и најлепших у Бачкој, дугачка је 70m, а широка 14 m. Централни торањ, са врхом крста, висок је 51,5 m, а бочни торњеви се дижу до 45 m.
Иконостас је упола нижи од висине тријумфалног лука под којим стоји, јер потиче из старије, знатно ниже цркве. На основу стилских особености приписан је Павелу Ђурковићу, нашем познатом класицистичком сликару и датован око 1820.-1821. године. Иконостас је сачинио и 1817. Сивчанима предао Павел Ђурковић, први српски академски сликар. Од свих Ђурковићевих уметничких радова, најпризнатија је икона Светог Николе, уграђена у сивачки иконостас. Позлатарске радове у цркви је извео Теодоровић.
Након задње реконструкције храма, торњеви су пресвучени бакром, а нови крстови израђени од прохрома (нерђајућег челика) и позлаћени. У „јабуку“ испод највишег крста стављена је повеља, која ће сведочити о садашњој реконструкцији цркве. Часне крстове освештао је владика Исихије, викар епископа бачког Иринеја.
This post is also available in: Енглески Српски (lat)
