Манастир Светог архиђакона Стефана је најсевернији манастир. Манастирски комплекс чини конак са параклисом, усамљени звоник и црква. Богати сомборски земљопоседник Стеван Коњовић је 1909. године спској православној цркви оставио велико богатство са обавезом да изгради манастир. Изградња манастирске цркве започета је 1928. године по пројекту Светозара Кротина и трајали су до 1933. године. Због недостатка новца за унутрашње уређење, црква је осликан тек 1938. године када је др Ненад Бугарски манастиру покланио неопходан новац. Манастир је изграђен у српско-византијском стилу, ретко извођеном у Војводини. Храм има триконхозну основу и полукружну олатарску апсиду. Архиволте држе четири стуба са квадратним византијским капилотама. Изнад њих су нешто рељефније архиволте које држе падантифе, а изнад њих је октагонална купола. На фасади се налазе два торња. Са десне стране спољне фасаде налазе се велика гвоздена врата за улаз у гробницу. Црква је живописана фрескама Владимира Предојевића: у олтару је Св.Тројица, изнад северне апсиде је Распеће, изнад солеје су Духови, изнад јужне апсиде је Рождество, изнад западне апсиде је Силазак Христа у ад. Иконостас је дрвен, а осликао ге је Борис Сељанко, руски сликар. На царским дверима је Јован Крститељ крилати, Богородица, Благовести, Христос, архиђакон и првомученик Свети Стефан, а у лунети изнад царских двери је Тајна вечера. На иконама је златна позадина. У простору око задужбине Стевана Коњовић налази се Партизанско и Црвеноармејско гробље где су сахрањени погинули учесници Батинске битке: припадници НОВЈ, бугарски војници и црвеноармејци.
