Општина Зрењанин се налази у седишту Баната. Обухвата површину од 1.326 km2 и по територијалном пространству највећа је општина у Војводини, а друга у републици Србији. Сам град лежи на надморској висини од 83 m.

Налази се 75 km северно од Београда и 45 km источно од Новог Сада и кроз њега пролазе магистрални путеви који повезују Србију са Мађарском и Румунијом: пут Београд-Зрењанин-Нови Књажевац-Ђула-Сегедин, Беград-Зрењанин-Српска Црња-Темишвар и Београд-Зрењанин-Нови Бечеј-Кикинда-Наково-Арад.

Подручје општине Зрењанин је најгушће речно чвориште у Европи. У пречнику од око 30 km протиче више речних токова: Тамиш, Тиса, Караш, Дунав и каналска мрежа Дунав-Тиса-Дунав, а сам град лежи на реци Бегеј.

Припада умерено-континенталном климатском појасу са годишњом количином падавина од 617mm.

Општину чине град Зрењанин и 21 насељено место (Арадац, Банатски Деспотовац, Бело Блато, Ботош, Елемир, Ечка, Јанков Мост, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукино Село, Лукићево, Меленци, Михајлово, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин, Чента) и у њој живи 25 различитих народа и народности, од којих су најбројнији Срби, Мађари, Румуни и Словаци. Укупан број становника општине је 122.714.

Град Зрењанин је административни, политички, економски, образовни, културни и здравствени центар средњег Баната и представља седиште Средњебанатског округа. Од привредних грана најразвијенија је пољопривреда, а развијене су и прехрамбена индустрија, затим текстилна, металска и хемијска индустрија.

Више информација

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ГРАДА ЗРЕЊАНИНА
Адреса: Коче Коларова 68, Зрењанин
Телефон: +381 (0)23 523 160, fax: +381 (0)23 523 161
E-mail: office@visitzrenjanin.com
Web: www.visitzrenjanin.com
Facebook: https://www.facebook.com/posetitezrenjanin/


РЕФОРМАТОРСКА ЦРКВА – Зрењанин

Реформаторска црква подигнута је 1891. године као једноставна, једнобродна грађевина са великим двоспратним звоником. Дело је архитекте Заборецког. Између осталог, у њој се чувају и оргуље из синагоге, порушене од стране немачких окупационих власти у првим ратним данима 1941. године. Све до 1963. године била је ограђена чипкастом оградом од кованог гвожђа, што је употпуњавало…

ХРАМ ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – Зрењанин

Храм Ваведења пресвете Богородице је изграђен 1777. године. У то време најстарија градска четврт Граднулица још није спојена са Бечкереком и представљала је засебно  насеље. На месту данашње цркве постојао је манастир још почетком осамнаестог века. Барокна је грађевина чије је иконостасе осликао Арсеније Теодоровић, а фреске Стеван Алексић. Прича о ваведењском храму почиње много…

РИМОКАТОЛИЧКА КАТЕДРАЛА СВЕТОГ ИВАНА НЕПОМУКА – Зрењанин

Римокатоличка катедрала је посвећена Светом Ивану Непомуку, који се сматра заштитником свих мостова и река. Изградња је трајала од 1864. до 1868. године на централном градском тргу, месту некадашње католичке цркве. Катедрала је тробродна грађевина коју је у неороманичком стилу пројектовао архитекта Стеван Ђорђевић. Грађена је по мери града и његових житеља – одјек њених…

УСПЕНСКА ЦРКВА – Зрењанин

Храм Успења пресвете Богородице једна је од најстаријих, у целини сачуваних грађевина у Зрењанину. Подигнута је 1746. године у време Марије Терезије, у стилу барока. Била је једина црква у Темишварској епархији покривена црепом. Захваљујући тој чињеници и томе што је био изграђен од цигала, храм је поштеђен великог пожара 1807. године у ком су…

ГРАДСКА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА “ЖАРКО ЗРЕЊАНИН” – Зрењанин

Градска народна библиотека “Жарко Зрењанин” смештена је у самом центру града, згради која датира из 1882. године. Иако ненамеснски грађена, послужила је за смештање фонда од преко 150 хиљада књига на неколико одељења (дечје, позајмно, научно, завичајно, клуб књиге, издавачка делатност, књиговезница). То се догодило 1967. године, пошто је срушена зграда крај Малог моста, у…

ГЛАВНА УЛИЦА – Зрењанин

Представља засебну целину сачуваног градског језгра и заштићени споменик културе, а такође и најзначајнији стамбено-трговачки и пословни део града. Од 1716. године и одласка Турака централна је градска улица. До 1879. године носила је назив улица Великог моста, затим до 1919. године Хуњадијева. Од 1919. до 1941.године звала се улица Краља Александра, а за време…