Општина Врбас налази се у самом средишту Бачке. Први писани документ о Врбасу под овим именом потиче  из 1387. године . Археолошка истраживања, међутим откривају трагове значајних насеља још у неолиту (5000. год. до 2500. год. п.н.е.) , бронзаном добу ( око 1800. год. п.н.е.) и раном средњем веку.

Становништво је дуго било углавном словенско, односно српско. Значајније промене у структури становништва настају насељавањем Русина и Немаца у 18. веку и Мађара крајем 19. века. Данас у општини живи око 42.000 становника.

Општину чини град Врбас са око 25.000 становника и 5 насељених места: Бачко Добро Поље, Змајево, Равно Село, Савино Село и Куцура. Врбас има изузетан положај , као значајан саобраћајни чвор у коме се укршта више друмских, железничких и водених путева. Најзначајнији су ауто-пут Е-75 и међународна пруга Београд-Будимпешта-Беч, који повезују Србију са Европом , што Врбасу пружа значајан потенцијал транзитног туризма.

Водене токове чине канали хидро система ДТД у укупној дужини од 39 km и река Јегричка. Јегричка је акватички екосистем велике вредности , а део Јегричке који пролази кроз општину заштићен је првим степеном заштите као природно добро.

Више информација


ТУРИСТИЧKА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ВРБАС
Адреса: Маршала Тита 89, Врбас
Телефон: +381 (0)21 706 308
E-mail: info@turizamvrbas.com
Web: www.turizamvrbas.com
Facebook


 

ЛОВИШТЕ “КОВИЉАК” – Врбас

На територији Општине Врбас, укупне површине 37.566 hа, од којих ловне површине обухватају 33.835 hа. Понуда ловне дивљачи: срнећа дивљач, зец, фазан, пољска јаребица, препелица, грлица, гугутка, дивља патка-глувара и дивља гуска-лисаста. Могућност смештаја туриста: у хотелу “Бачка” у Врбасу. Ловиштем газдује ловачко удружење “Фазан”.

МУЗЕЈСКА ЗБИРКА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА – Врбас

Музејска завичајна збирка Културног центра је основана 1969. године, а њено оснивање је подстакнуто ентузијазмом и упорношћу наставника историје Иштвана Ђенге који је са својим ученицима сакупљао и чувао експонате у  школским просторијама. Међутим,  одлука СО Врбас о њеном оснивању није испраћена  адекватном помоћи, тако да је збирка често сељена, излагана зубу времена  те честим…

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР “ВРБАС” – Врбас

У центру Врбаса, на месту бившег Дома културе који је изгорео 1992. године, исте године почело се са изградњом позоришта које обухвата 3.534,31 m², и то са подрумом, приземљем, спратом и галеријом. Осим позоришта у оквиру зграде је предвидјен и диско клуб у подруму и пословни простор на приземљу и спрату. Простор који је у…

ДВОРАЦ “ТОМАНОВА ВИЛА – ВИЛА ЗОИЛ” – Врбас

Вилу је саградила јеврејска велепоседничка породица Томан, као репрезентативну кућу за становање. Зграда је саграђена почетком XX века, по пројекту архитекте из Будимпеште. Породица Томан је имала велике поседе на северу Врбаса, где се и данас налази салаш са именом велепоседника. Томанови су се бавили пољопривредом и трговином житарицама. Након Томанове смрти у вили су…

ЕВАНГЕЛИСТИЧКО-МЕТОДИСТИЧКА ЦРКВА – Врбас

Евангелистичко – методистичка црква у Врбасу изграђена је 1922. године и до Другог светског рата имала је преко 700 верника. Након завршетка рата, црква се мало користила. Црквени живот са 27 верника обновио је 1997. године Дарко Вика, студент на Теолошком факултету протестантских цркава у Новом Саду.

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА – Врбас

Изграђена је 1885. године и има једну олтарску слику: Богородица Имакулата. Икону је радио Јосип Копитар користивши уље на платну, док су димензије иконе 3 x 2 m, а сама икона је такође насликана 1885. године.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА КАПЕЛА “ВОДИЦЕ” – Врбас

Сматра се да је израда капеле започета 1793. године копањем бунара. Ископавање бунара обављено је о трошку извесног трговца Николића и непознатог Буњевца из Суботице. Посвећена је Светом Илији, године 1848. је оштећена а 1852. године је поправљена. По својој лепоти посебно се издваја икона Светог Архиђакона Стефана, сликарски рад Новака Радоњића из 1863. године.

ЦРКВА ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – Врбас

Подигнута је 1744. године, и посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Иконостас је урадио Ј. Кистнер, 1862. године, а позлату Никола Димшић. Иконе је живописао Јован Клајић у периоду од 1858 до 1862. године, уље на платну, каширано на дрво. У цркви се могу видети следеће иконе: Христос и Самарићанка, Кушање Христово, Богородица, Христос, Арханђел Михајло,…