Општина Стара Пазова се налази у југоисточном делу Срема, у Аутономној Покрајини Војводини која заузима северни део Србије. Географски положај Општине је изванредан – налази се између два највећа града у земљи, тачније 30 km је удаљена од главног града Београда и 40 km од Новог Сада. Све важне саобраћајнице пресецају Општину Стара Пазова и то: аутопут  Београд-Загреб (Е70) – Коридор 10, аутопут Београд-Нови Сад (Е75), магистрани пут М-22/1, и регионални путеви R-106, R-121. Међународна железничка пруга иде ка Суботици и даље ка Минхену на север, а ка Нишу и даље према Грчкој на југ. Аеродром “Никола Тесла” Београд, удаљен је 25 km од центра Старе Пазове, а војни аеродром Батајница само 8 km. Река Дунав тече источном границом општине што доприноси потпуности саобраћајне мреже.

Територија Општине покрива површину од 351 km2 и налази се на надморској висини од 75 до 120 m. Седиште општине је у Старој Пазови. Општина обухвата 9 насељених места од којих су три урбаног типа – Стара Пазова, Нова Пазова и Нови Бановци, а преосталих шест су руралног карактера – Голубинци, Војка, Стари Бановци, Белегиш, Сурдук и Крњешевци. Свако од поменутих насељених места има своју месну заједницу. Према последњем попису становништва одржаном у априлу 2011. године, број становника општине Стара Пазова износи 65.508 становника.

Општина Стара Пазова је већ деценијама позната по приватном предузетништву. Пре  више од 40 година отворене су многобројне занатске радње које су Стару Пазову учиниле једном од првих и најуспешнијих у области мале привреде у бившој Југославији. Данас у општини постоји око 600 приватних предузећа (највише у Старој Пазови и у Новој Пазови)  и преко 2.500 занатских радњи. Захваљујући изванредним природним условима, пољопривреда је једна од најзначајнијих карактеристика општине Стара Пазова. На територији општине налази се око 30.000 ha обрадивих површина. Основно опредељење у пољопривреди је ратарство.

Општина Стара Пазова се одликује културном и конфесионалном разноврсношћу и вишенационалном структуром. Осим Срба, који чине већинско становништво, у општини живе и Словаци, Хрвати, Мађари, Роми и други. Како су заступљене различите вероисповести, у општини постоји и одговарајући број цркава и то: православне, католичке, евангелистичка и друге. Словачка заједница у месту Стара Пазова је нарочито значајна не само због чињенице што 12% становника чине Словаци, већ због тога што је она једна од три највеће словачке заједнице у земљи.

Више информација

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА
Адреса: Светосавска 11, Стара Пазова
Телефон: +381 (0)22 310 140, +381 (0)64 802 1444; +381 (0)64 802 1442
E-mail: top@starapazova.rs
Web: www.turizampazova.rs
Facebook: https://www.facebook.com/Turisti%C4%8Dka-Organizacija-Op%C5%A1tine-Stara-Pazova-225924727510245 
Instagram: https://www.instagram.com/visitpazova/


ЛОВИШТЕ „ДУНАВ-СРЕМ“ – Стара Пазова

Ловиште се налази на територији општине Стара Пазова, укупне површине 36.111 hа, од којих ловне површине обухватају око 30.100 hа. Понуда ловне дивљачи: зец, фазан, пољска јаребица, дивља патка глувара и дивља гуска лисаста. Могућност смештаја туриста: у пансиону „Оаза“ у Новим Бановцима. Ловиште располаже са стрелиштем за програме ловног стрељаштва. Ловиштем газдује ловачко удружење…

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ „СТАРА ПАЗОВА“ – Стара Пазова

Јавна установа „Центар за културу Стара Пазова“ је у 2010. години обележила пуних 50 година свог постојања. У протеклих 50 година „Центар за културу Стара Пазова“ је остваривао своје програмске циљеве и задатке на описмењавању грађана, њиховом дошколовавању или преквалификацији, дистрибуцији културних добара, организацији културних манифестација, професионалних и аматерских, и доприносио развоју креативних потенцијала младих…

СЕЛО ГОЛУБИНЦИ ЕТНО-ЕКО МУЗЕЈ – Голубинци

Готово нетакнути рурални амбијент неких села у Општини пружа могућности за развој сеоског туризма. Удружење „Шлос у Голубинцима“, које је основана 2001. године на иницијативу етнолога госпође Јованке Сечански, бави се управо овом идејом. Пројекат под називом Село Голубинци етно-еко музеј заснива се на идеји да се прожимањем сеоског и градског начина живота искористе најбоље…

ДВОРАЦ „ШЛОС“ – Голубинци

Дворац је саграђен према пројекту архитекте Florijana Madocsnuija 1777. године. Саграђен је за потребе официрских породица војне границе као „Управна зграда у Голубинцима“, како пише у пројекту зграде. По намени и архитектонској концепцији зграда би се могла сврстати у наменске објекте који су били пројектовани за војне намене или као зграде за становање официра привремено…

ХРАМ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – Стара Пазова

Храм је подигнут 2007. године у византијско – моравском стилу према нацртима архитекте Милорада Митровића. Липову иконостасну преграду 2010. године израдио је Симо Будиша, а осликала је Вероника Ђукановић. У подном делу храма налази реплика “хиландарске звезде” која је направљена од мермера и гранита.  

ХРАМ ПРЕПОДОБНЕ МАТИ ПАРАСКЕВЕ – Нова Пазова

Храм је подигнут 2007. године по узору на Лазарицу из Лазарева, код Бања Луке. Ниску, вешто резбарену иконостасну преграду израдили су 2010. године Слободан Марунић и Милорад Јованчић. Олтарску преграду и свод олтарске апсиде осликао је 2013. године иконописац Борислав Живковић из Кикинде. У цркви је похрањена риза из Јашија, у којој су биле положене…

ХРАМ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ – Нова Пазова

Храм је подигнут 1993. године и припада византијском стилу. Иконостас је постављен 1996. године, а израдили су га монаси манастира Жича, фрескопис је урађен 2015. године, храм су живописали протомајстор Драган Марунић, магистар Драган Станковић и магистар Немања Марунић. Од 2018. године у храму се налази честица моштију Светог Нектарија Егинског. Богомоља је сазидана на…

ХРАМ БЛАГОВЕШТЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (1822) – Крњешевци

Храм Благовештења Пресвете Богородице у Крњешевцима саграђен је 1822. године од тврдог материјала у класицистичком стилу. Општина у Крњешевцима је 1820. године закључила уговор са војно зидарским мајстором из Петроварадина Карлом Каскијем за грађење цркве. Десетак година после изградње цркве настао је иконостас. Резбарију иконостаса радио је Максим Лазаревић, а потом сликарске радове изводио је…

ХРАМ ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА (1857) – Војка

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Војки сазидана је 1857. године, као једнобродна грађевина оријентисана у смеру исток – запад. Зидана је у време владавине Аустријско Великог Војводе Франца Јосифа Првог и у време Патријарха Јосифа Рајачића, а зидар мајстор био је Франц Фукс из Митровице. Резбарија иконостаса са обиљем неорококо елемената, представља занимљиво…

ХРАМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ – Нови Бановци

Храм је подигнут 2006. године према нацртима архитекте Милета Зеца и грађевинског инжењера Марка Бабића у византијском стилу. Из манастира Острог који се налази у Црној Гори донет је камен који је обрађен и узидан изнад улазних врата на западној страни храма. Пројекат иконостаса заједно са певницама израдио је машински инжењер Милован Булатовић 2005. године,…