Општина Стара Пазова се налази у југоисточном делу Срема, у  Аутономној Покрајини Војводини која заузима северни део Србије. Географски положај Општине је изванредан – налази се између два највећа града у земљи, тачније 30 km је удаљена од главног града Београда и 40 km од Новог Сада. Све важне саобраћајнице пресецају Општину Стара Пазова и то: аутопут  Београд-Загреб (Е70) – Коридор 10, аутопут Београд-Нови Сад (Е75), магистрани пут М-22/1, и регионални путеви R-106, R-121. Међународна железничка пруга иде ка Суботици и даље ка Минхену на север, а ка Нишу и даље према Грчкој на југ. Аеродром “Никола Тесла” Београд, удаљен је 25 km од центра Старе Пазове, а војни аеродром Батајница само 8 km. Река Дунав тече источном границом општине што доприноси потпуности саобраћајне мреже.

Територија Општине покрива површину од 351 km2 и налази се на надморској висини од 75 до 120 m. Седиште општине је у Старој Пазови. Општина обухвата 9 насељених места од којих су три урбаног типа – Стара Пазова, Нова Пазова и Нови Бановци, а преосталих шест су руралног карактера – Голубинци, Војка, Стари Бановци, Белегиш, Сурдук и Крњешевци. Свако од поменутих насељених места има своју месну заједницу. Према последњем попису становништва одржаном у априлу 2011, број становника општине Стара Пазова износи 65.508 становника.

Општина Стара Пазова је већ деценијама позната по приватном предузетништву. Пре  више од 40 година отворене су многобројне занатске радње које су Стару Пазову учиниле једном од првих и најуспешнијих у области мале привреде у бившој Југославији. Данас у општини постоји око 600 приватних предузећа (највише у Старој Пазови и у Новој Пазови)  и преко 2500 занатских радњи. Захваљујући изванредним природним условима, пољопривреда је једна од најзначајнијих карактеристика општине Стара Пазова. На територији општине налази се око 30.000 hа обрадивих површина. Основно опредељење у пољопривреди је ратарство.

Општина Стара Пазова се одликује културном и конфесионалном разноврсношћу и вишенационалном структуром. Осим Срба, који чине већинско становништво, у општини живе и Словаци, Хрвати, Мађари, Роми и други. Како су заступљене различите вероисповести, у општини постоји и одговарајући број цркава и то: православне, католичке, евангелистичка и друге. Словачка заједница у месту Стара Пазова је нарочито значајна не само због чињенице што 12% становника чине Словаци, већ због тога што је она једна од три највеће словачке заједнице у земљи.

Више информација

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА
Адреса: Светосавска 11, Стара Пазова
Телефон: +381 (0)22 310 140, +381 (0)64 802 1444; +381 (0)64 802 1442
E-mail: top@starapazova.rs
Web: www.turizampazova.rs
Facebook


ПЛОВИДБА ДУНАВОМ

Дунав (нем. Донау , слов. Дунај, мађ. Дуна, украјински Дунай, рум. Дунăре, тур. Туна) је најдужа река у Европској унији и друга најдужа река у Европи након Волге. Извире у Шварцвалду од мањих река Берге и Бригах код града Донаушингена. Дунав је дугачак око 2850 км, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре него што…

РЕСТОРАН “БАШТА ПУСТОЛОВА“ СТАРИ БАНОВЦИ

Овај ресторан се налази у сколпу Клуба љубитеља екстремних спортова Пустолов. Спортски терен за одбојку на песку и вештачки зид са мини избочинама за планинарење, туре вожње кануом од Бановаца до Сурдука, камп са 15 шатора и 3 бунгалова, све га то чини саставним делом летњег програма забаве за посетиоце и купаче на Дунаву. Ресторан…

МАГАЦИН МАЦУРА – Стари Бановци

Магацин „Мацура“ име је, као и сам музеј, понео по свом власнику Владимиру Мацури. Налази се у Грчкој улици у Старим Бановцима, а Бановчани су тај простор називали Стари млин. Смештен је неколико километара узводно од музеја “Мацура”, пловећи Дунавом од Нових ка Старим Бановцима, односно 25 км друмом од Београда. Магацин је на адреси…

КОЊИЧКИ КЛУБ “МИРЕЛА” – БЕЛЕГИШ

Коњички клуб Мирела се налази на 20 км од Београда и располаже са 20 боксова по свим европским стандардима за узгој и негу  коња. У склопу клуба се  налазе два мањежа 60 пута 50 метара и 35 пута 35 метара. У понуди је школа јахања са искусним тренерима. Околина клуба је одлична за теренско јахање…

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА – Голубинци

Приликом обнове црквице “Водица” у Голубинцима 1999.године уз благослов владике сремског Василија покренута је идеја одржавања ликовне колоније.Циљ ове манифестације је наставак традиције ликовне колоније која се већ 18 година одржала и развој ликовног стваралаштва. Намењена је одраслима и деци.

МЕЂУНАРОДНА ВЕСЛАЧКА РЕГАТА “ДУНАВСКЕ АВАНТУРЕ” – Стари Бановци

Манифестација се налази у календару Рафтинг савеза Србије, а уврштена је и у календар Туристичке организације Србије. Регата има за циљ да промовише веслачки спорт у општину Стара Пазова, пре свега код младих, али и промовисање туристичких потенцијала приобаља као и очување биодиверзитета и развоја еколошке свести.

МЕЂУНАРОДНИ ШАХОВСКИ ТУРНИР “ВИДОВДАН 2018” – Стари Бановци

На овом шаховском турниру учествује  преко 60. шахиста из земље и иностранства што га  чини једним од најјачих. Игра се девет кола, швајцарски систем, а за најуспешније такмичаре припремљене су вредне награде.

ФЕСТИВАЛ “ЋИРИНИ ПОЗОРИШНИ ДАНИ”- Нова Пазова

Традиционални „Ћирини позоришни дани“ је фестивал у част мр Мирка Таталовића Ћире, позоришног ствараоца и педагога.У програму поред домаћина учествују и гостујуће представе а фестивал је ревијалног карактера.

СМОТРА ДЕЧИЈЕГ ПОЗОРИШНОГ СТВАРАЛАШТВА “3XЂ”- Стара Пазова

Тродневна смотра дечијег драмског стваралаштва, празник позоришта за децу али и својеврсна школа глуме, тачније луткарског позоришта. Организују се и други занимљиви садржаји са циљем да се деца анимирају и да им се што више приближи чаробни свет позоришта.  

ФЕСТИВАЛ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШНИХ ДРУШТАВА ВОЈВОДИНЕ“- Стара Пазова

Фестивал аматерских позоришних друштава Војводине у Старој Пазови је фестивал најбољих аматерских позоришних остварења у Војводини. На фестивалу наступају најбољи ансамбли који прођу општинску и зонску селекцију жирија. Позоришни аматеризам у Војводини одвија се на српском језику и језицима националних мањина и етничких заједница: српском, мађарском, словачком, румунском, русинском, хрватском, македонском, украјинском и ромском језику,…