Општина Сремски Карловци је просторно једна од најмањих у Србији и Војводини са 8.722 становника, али по свом значају за историју српског народа представља једно од најважнијих места у Србији.
Лоцирана на самој обали Дунава, на обронцима Фрушке Горе са излетиштем “Стражилово” у непосредној близини, на главном друмском и железничком путу и са богатом културно-историјском баштином, општина Сремски Карловци има све предиспозиције за успешан туристички развој. Уз производњу вина и грожђа, туризам је највећи дугорочни потенцијал Сремских Карловаца.
Сремски Карловци су најлепши у јуну када хиљаде липа процвета и у октобру када стотине хектара винограда донесу своје надалеко чувено грожђе, од којег се настала вина пију све до Америке.
Данас у Бечу постоји заштићено име вина ружице под називом “Карловачки товајн”.
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ
Адреса: Патријарха Рајачића 1, Сремски Карловци
Телефон: +381 (0)21 882 127, tel/fax: +381 (0)21 883 855
E-mail: info@karlovci.org.rs
Web: www.karlovci.org.rs
Facebook: https://sr-rs.facebook.com/Turisti%C4%8Dka-organizacija-Sremski-Karlovci-490852007723660/
Радно време:
радним данима 08:00 – 18:00
суботом 10:00 – 17:00
Nазив Националног парка потиче од назива истоимене планине, а назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етник Фруг у значењу „Роман“, те на тај начин име ове планине чува успомену на једну етничку заједницу која је давно нестала из ових крајева. Фрушка гора је проглашена националним парком 1960. године, у циљу обезбеђења трајне заштите.…
Ризница Српске православне цркве смештена је у некадашњем Патријаршијском – данас Митрополитском двору, знаменитој грађевини подигнутој 1894. године по пројектима Владимира Николића (1857-1922). У поставци Ризнице налазе се иконе и остали литургијски и уметнички предмети који углавном потичу из цркава и манстира са подручја Хрватске – из Далматинске, Славонске, Осјечкопољске и барањске и делом из…
Своје одушевљење овим ситним Божјим створењима, преточено у песму у прози, проф. Јован Живановић (1841-1916) пренео је на своје потомке, те породичну традицију настављају његов син Жарко (1875-1933) и унук Боривоје (1914-1997). Данас, праунук Жарко обједињује искуства својих предака, користећи савремене методе пчеларења, па у овој кући и даље тече мед. У Карловцима, у родитељској…
Депанданс који спада у категорију градских музејских установа комплексног типа. Историјска, археолошка, етнолошка и уметничка збирка, са десет хиљада предмета, конституишу музејски фонд, у који су укључени и збирка песника Бранка Радичевића, легати Карловачке гимназије, сликара Милића од Мачве, архитекте Светомира Лазића и других приватних лица. Збирка је смештена у барокну резиденцију барона Рајачића, познату…
Настанак Архива је везан за један од најзначајнијих историјских догађаја у нововековној историји српског народа, за Велику сеобу Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, 1690. године. Тада је део српске јерархије и народа пренео нешто књига, сакралног инвентара, повеља српских средњевековних владара, синђелија, берата и других списа из балканских делова Османског царства у Хабзбуршку монархију.…
Књижара, галерија, антикварница, сувенирница. Радно време: понедељком 8-15h, уторак-субота 8-20h, недељом и празницима 10-18h.
Галерија Палета је први пут отворена за публику 1986. ретроспективном изложбом Милана Кечића. Од тада је неколико других аутора излагало у том простору. Тренутно је изложена стална поставка Кечићевих слика које су у приватном власништву галерије. Осим изложбеног простора у приземљу, галерија има малу сцену у подруму где се повремено одржавају представе и песничке вечери.…
У Галерији културног центра одржавају се две ликовне колоније. Колоније трају по неколико дана, а након њих уприличене су изложбе слика у трајању од две до три недеље. Радно време: од 9-16h, сваког дана осим недеље.
Палата барона Рајачића грађена је у првој половини XVIII veka (1836-1848), а данашњи изглед добија 1920. године. Данас је зграда претворена у Градски музеј Сремских Карловаца са етнолошком збирком предмета, собом и кухињом са краја XIX veka.
На месту данашње Саборне цркве, у XVI веку се налазила мања црква, истом свецу посвећена. Митрополит Павле Ненадовић је 1758. године одлучио да се сруши стара црква и да се на њеном месту отпочне са градњом нове Саборне цркве. Темељи су освештани 07. маја 1758. године, а прилозима митрополита, народа и манастира, она је, по…