Панчево је град и средиште општине, економски и културни центар јужног Баната, налази се 15 km североисточно од Београда, на ушћу Тамиша у Дунав (на 44 и 53` северне географске ширине, 20 и 40` источне географске дужине и 77 m надморске висине) и обухвата површину од 757 km2. Општине са којима са Панчево граничи су Ковачица, Алибунар, Ковин и град Београд.

Град Панчево са околним местима према попису из 2011. године има 122.252 становника. Села у саставу општине су Банатски Брестовац, Банатско Ново Село, Глогоњ, Долово, Иваново, Јабука, Качарево, Омољица и Старчево.

Општина Панчево припада простору умерено континенталне климе коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе зиме и кратка пролећа. Посебну специфичност климе представља кошава, јак и сув ветар који траје и до три недеље. Најчешће дува у рано пролеће и позну јесен, а достиже брзину до 100 km на час. У хладном периоду јављају се зимски северац и северозападни ветар који доноси дуготрајне кише, а лети изненадне пљускове.

Геоморфолошке карактеристике: алувијалне равни Дунава и Тамиша представљају најниже области нагнуте у правцу отицања река, док лесне заравни заузимају највеће површине и од изузетног су значаја за пољопривреду. Мања насеља подигнута су на пешчаним узвишењима са земљиштем на коме се гаји поврће. Део терена су и замочварене површине са особеним животињским и биљним животом.

Водени токови: Дунав се на територији општине Панчево протеже у дужини од око 30km. Мање реке су Тамиш, Надел и Поњавица које имају мали пад, спор и кривудав ток. Тамиш извире у Румунији и кроз Банат протиче дужином од око 118 km. Притока му је Брзава, а код Панчева улива се у Дунав.

Надел је сплет бара и удубљења којима вода старим Тамишким коритом отиче према Дунаву. Протеже се у атару Ковачице, Дебељаче, Црепаје, Јабуке и Панчева. Поњавица настаје код Омољице сплетом канала који се северно од Иванова уливају у Наделу. Кретање моторним пловилима је забрањено ради спречавања загађења, чиме су створени услови за купалишни и риболовни туризам.

Привреда: Панчево је један од најважнијих индустријских центара у Војводини и Србији. На територији општине, у околини града, налазе се хиљаде хектара плодне банатске равнице. Гаје се углавном пшеница, кукуруз и шећерна репа док сточарство прати интензивну ратарску производњу.

Више информацијa


ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ГРАДА ПАНЧЕВА
Адреса: Војводе Петра Бојовића 2, Панчево
Телефон: +381 (0)13 333 399
E-mail: office@pancevo.info
Web: www.pancevo.info/
Facebook: https://sr-rs.facebook.com/topancevo/

Радно време:
радним данима 08:00 – 16:00


 

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ПАНЧЕВА – Панчево

Историјат Културног центра нераскидиво је везан за позоришни живот у Панчеву који траје око 250 година. Приказивање позоришних представа на српском језику везује се за “оца српског позоришта”, Јоакима Вујића, који је у Панчеву боравио и радио од 1824. године. Златно доба панчевачког театра биле су четрдесете године XIX века када је Никола Ђуричковић основао…

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “СТАРЧЕВО ГРАД” – Старчево

Епонимни локалитет културе старијег неолита централног Балкана налази се на обали Дунава, северозападно од села Старчева, 8 km удаљен од Панчева. У насељу јама земуница кружног и елипсоидног облика, пречника 26 m (две су имале пећи), нађено је и неколико гробова са покојницима у згрченом положају. Главна одлика старчевачке културне групе је керамике слика на…

СТАРО ГРАДСКО ЈЕЗГРО – Панчево

Старо градско језгро Панчева обухвата простор историјског језгра града које чини склоп објеката око Трга краља Петра I и Трга слободе, са уличним токовима који се у њих уливају и неколико објеката на које се простори тргова и уличних фронтова ослањају. Објекти се налазе на простору богатом културно-историјским слојевима и траговима материјане културе од времена…

НАРОДНА БАШТА – Панчево

Свака велика култура нам кроз представу врта као пројекције слике раја помаже да сагледамо разумевање савршенства света некадашњих владара, филозофа, визионара, креатора уметности. По налогу бригадира Миховила Михаиловића, 1829. године, на југоисточном крају града створена је од једне шумице Народна башта, најлепши и највећи панчевачки парк. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на…

ДУНАВ

Дунав почиње од Донауешингена где се спајају две мање реке Брег и Бригах па одатле Дунав носи назив Donau. Међутим на мермерној плочи у Фирстенбершком парку код Донауешингена, која је много старија од монографског записа места, на самом врелу реке Бригах (слика), пише: CAPUT DANUBII, тј. Глава Дунава. Дужина Дунава кроз Србију износи 588 km.