Нови Сад је, као сваком свој град, најлепши на свету. На мапи Герхарда Меркатора из XVI века на његовом месту је насеље Бистриз. Ханс Андерсен у свом дневнику са путовања Дунавом спомиње Нови Сад као “водени град”.
Никао је на плодној земљи уз мостобран преко од тврђаве пре три стотина и нешто година. Аустроугарска царица Марија Терезија доделила му је статус слободног краљевског града 1. фебруара 1748. године.
Тада је назван данашњим именом.
У то време ниједан Фрушкогорац није могао да се ожени ако није засадио нови сад (ново грожђе).
Град у (ужем смислу) заузима 130 km² и има 250.439 хиљада становника (последњи попис 2011.године). Прва скела између Новог Сада и Петроварадина постављена је 1213. године, а последња 1999. године.
Нови Сад је осетљив на мостове. Од двадесетих година XVII до двадесетих година XX века на Дунаву код Новог Сада су постављена 134 понтонска моста. Историја оних других мостова је посебна прича.
Толико посебна да је Нови Сад једно време називан градом где “река тече изнад мостова”.
Новосадска саборна црква или Црква светог великомученика Георгија је била у градњи још у току 1734., а завршена је, у барокном стилу, око 1740. за време владавине царице Марије Терезије, под патријархом Арсенијем IV Јовановићем и епископом Висарионом Павловићем. Наводи се да је рађена од камена и опеке. Страдала је као и већи део Новог…
Црква Светог Рока се налази у делу Петроварадина званом Нови Мајур. Саграђена је 1808. године. Целокупна документација о раној историји ове цркве изгорела је у Мађарској револицији 1849. године током сукоба мађарских револуционара и одреда Срба и Хрвата којима је командовао Јосип Јелачић. Од цркве се креће стари Крижни Пут који је водио све до…
Црква преноса моштију светог Николе, позантија као Николајевска црква, најстарија је православна богомоља у Новом саду. Спомиње се већ 1730. године као задужбина породице грчког порекла Богданов. После бомбардовања Новог Сада 1849. године цркву је обновила и у њој је сахрањена српска добротворка Марија Трандафил са мужем Јованом. На једној надгробној плочи први пут се…
После Првог ватиканског сабора (1869-1870) једна група бискупа незадовољних одлукама сабора (Догма о непогрешивости папе) одлучила је да се бори за тзв. старокатоличку цркву. Пошто је у Краљевини Југославији било доста грађана који су се изјашњавали као старокатолици, адаптацијом старе зграде киоска на почетку Молинаријевог парка у Петроварадину након 1937. дограђено је предворје и звоник…
Црква се налази у делу града Клиса. Сам објекат је изграђен 1963. и био је стамбеног карактера, а за потребе цркве је преуређен у 2 наврата: 1975. и 1981. године. У објекту се налазе капела са 40 седишта која може да прими и до 120 људи и самостан.
Прву цркву на овом месту, подигли су 1718. Срби који су се доселили на периферију тадашњаг Петроварадинског Шанца, из села Алмаша. Саграђена од прућа, није могла бити дугог века, па је на истом месту подигнута нова, нешто мало већа. Бачки владика, Висарион Павловић ју је осветио 30. јануара 1733. Затим се изнад старе подиже ново…
Православна црква посвећена светом Петру и Павлу, по записима с почетка века, потиче из 1702. односно 1704. године. Помиње се и звоно Арсенија III Чарнојевића, врховног поглавара српске православне цркве из 1737. године које је одавно нестало. Црква је уобичајене структуре за време и територију на којој је грађена. Један подужи брод на истоку је…
Према записима Франца Шамса, војна капела, али у оквиру Казамата, постојала је у другој половини 18. века. Дозволу за њу тражио је митрополит Павле Ненадовић. Била је саставни део Војне болнице, према Београдској капији, да би се крајем 19. века нашла на супротној страни (у бедемима који су излазили на Дунав). Спомиње се 1892, а…