Нови Сад је, као сваком свој град, најлепши на свету. На мапи Герхарда Меркатора из 16. века на његовом месту је насеље Бистриз. Ханс Андерсен у свом дневнику са путовања Дунавом спомиње Нови Сад као “водени град”.

Никао је на плодној земљи уз мостобран преко од тврђаве пре три стотина и нешто година. Аустроугарска царица Марија Терезија доделила му је статус слободног краљевског града 1. фебруара 1748. године.

Тада је назван данашњим именом.

У то време ниједан Фрушкогорац није могао да се ожени ако није засадио нови сад (ново грожђе).

Град у (ужем смислу) заузима 130 km² и има 250.439 хиљада  становника (последњи попис 2011.године). Прва скела између Новог Сада и Петроварадина постављена је 1213, а последња 1999. године.

Нови Сад је осетљив на мостове. Од двадесетих година 17. до двадесетих година 20. века на Дунаву код Новог Сада су постављена 134 понтонска моста. Историја оних других мостова је посебна прича.

Толико посебна да је Нови Сад једно време називан градом где “река тече изнад мостова”.

Више информација

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ГРАДА НОВОГ САДА
Адреса: Трг Слободе 3/III, 21101 Нови Сад
Телефон: +381 (0)21 66 17 343
E-mail: tons@novisad.travel
Web:  www.novisad.travel
Facebook: http://www.facebook.com/novisadcity/

ТУРИСТИЧКИ ИНФО ЦЕНТАР
Јеврејска 10
Радним данима од 7:30 до 17:00
суботом од 09:00 до 15:00
+381(0)21 66 17 343

ТУРИСТИЧКИ ИНФО ЦЕНТАР
Бул. Михајла Пупина 9
Радним данима од 7:30 до 15:30
+381(0)21 421 811


СПОМЕН-ЗБИРКА ПАВЛА БЕЉАНСКОГ – Нови Сад

Спомен-збирка Павла Бељанског носи назив по своме дародавцу и оснивачу Павлу Бељанском, дипломати и великом колекционару, који је посебним уговором о поклону са Извршним већем АП Војводине из новембра 1957. године, завештао српском народу своју збирку уметничких дела: слика, скулптура и таписерија. Ову значајну колекцију допуњавао је до краја живота и она, према коначном инвентару,…

ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ – Нови Сад

Галерија Матице српске, основана 1847. године, једна је од најстаријих и најбогатијих уметничких збирки у нашој земљи. Фонд и сталну поставку чине дела српске ликовне уметности са подручја Војводине, од краја XVII до почетка XX века. Поставка хронолишким редоследом приказује карактеристична дела српског сликарства XVIII века – зографско сликарство, сликарство прелазног периода и барокно сликарство.…

ПОДРУМ “ШУКАЦ” – Сремска Каменица

На обронцима Фрушке Горе, у месту Сремска Каменица, налазе се виноград и подрум Шукац, власника Саве Савића. У породици Савић негује се традиција гајења винове лозе стара преко 150 година. 1854. у Каменицу је дошао Јова Савић, Савин чукундеда, и ту је засадио свој први чокот. Љубав према грожђу и вину преносила се са генерације…

ДВОРАЦ “МАРЦИБАЊИ-КАРАЧОЊИ” – Сремска Каменица

Дворац је грађен у етапама крајем XVIII и почетком XIX века (од 1797 до 1811). И данас изнад улаза постоји плоча на којој пише да је дворац саградила племићка породица Марцибањи де Пухо. У овом дворцу је боравио шпански краљ Филип. Од XIX и почетком XX века (до 1918.) дворац је био у поседу породице…

ДВОРАЦ “ХАДИК” – Футог

Футошко властелинство у власништву породице Чарнојевић од 1744. до 1770. године је било једно од највећих у Бачкој. Властелинство је откупио и на њему направио дворац, по пројекту Franciscusa de Paola Manetha, 1777. године, гроф Андреас Хадик. Гроф Андреас Хадик је  био аустријски фелдмаршал и председник дворског ратног савета у Бечу. У власништво грофовске породице…

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “КУВА” (CASTELLUM ONAGRINUM) – Бегеч

Остаци античког утврђења са пристаништем, налазе се на левој обали Дунава, у насељу Бегеч на потезима Кува и Ацке. Подигнуто је крајем III века као део утврђеног контралимеса, насупрот утврђењу Бонониа (Баноштор). Мања археолошка ископавања обављена су 1902, док су истраживањима 1967. и 1974-75. откривени делови јужног бедема, куле и темељне стопе делова пристаништа на…

РИБЉА ЧАРДА “БАТА ПЕЖО” – Нови Сад

На запаженом месту викенд насеља Камењар, на левој обали Дунава, неколико километара испред Новог Сада, налази се чарда “Бата Пежо”. У то, за незнанца, необично име, уписан је део историје новосадског угоститељства, али и безброј боемских прича и непроспаваних ноћи уз шприцере и стихове многих великих поета с простора некадашње Југославије. Чарда се зове по…