Општина Инђија се налази у Војводини, у североисточном делу Срема, на јужним обронцима Фрушке горе. Смештена је на пола пута између Београда и Новог Сада, на месту где се укрштају два значајна европска коридора: коридор 10 (ауто пут Е-75) и коридор 7 (река Дунав), те има веома повољан туристичко-географски положај.

Инђија је од Београда удаљена 45 км, а од Новог Сада 36 км и са њима је повезана ауто-путем Е-75 и магистралним путем М-22.1. Од аеродрома Никола Тесла у Београду Инђија је удаљена 39 км. Кроз Инђију пролазе железничка пруга Београд – Нови Сад – Суботица – Будимпешта и пруга Београд – Загреб – Љубљана.

335 км Будимпешта
571 км Беч
502 км Љубљана
364 км Загреб
259 км Сарајево
475 км Подгорица
487 км Скопље
445 км Софија
644 км Букурешт

Општина Инђија заузима површину од 384 км² и чини је 11 насеља: Инђија, Чортановци, Бешка, Крчедин, Сланкаменачки Виногради, Стари Сланкамен, Нови Сланкамен, Нови Карловци, Марадик, Љуково и Јарковци. У њима данас живи око 47.500 становника различитих националности.

Обронци Фрушке горе, војвођанска равница и обале реке Дунав прожети су бројним природним лепотама, културно-историјским знаменитостима, очуваном традицијом али и духом модерног развоја једне од најнапреднијих општина у Србији. Употпуњене интересантним манифестацијама и богатом гастрономском понудом, туристичке вредности општине Инђија пружају свим посетиоцима прилику да у њој пронађу прави кутак за себе.

Река Дунав, која својим дугим током краси десет земаља Европе, повезује више од 80 милиона људи и спаја различите народе и културе, Србијом је уцртала свој живописан пут од Бездана до Ђердапа. На том путу општини Инђија подарила је прелепу обалу дугу 27 км. Обалом Дунава од Чортановаца, преко Бешке и Крчедина, поред Сланкаменачких Винограда све до ушћа Тисе у Дунав код Старог Сланкамена, у еколошки очуваном окружењу живописне руралне средине, нижу се викенд насеља, рибље чарде, плаже, пешчане аде и атрактивни пејзажи који све више привлаче људе жељне предаха од ужурбане савремене свакодневице.

Редослед историјских догађаја:

1455. године Инђија се помиње као феудално добро породице Шуљок де Лекче
1756. године у писаним изворима Инђија се први пут помиње као насељено место
1800. године у Инђији се оснива Поштанска служба
1883. године железница долази у Инђију
1886. године у Инђији започиње поштански трансфер новца
1890. године у Инђији се отвара први млин на пару
1897. године Инђија добија своју прву банку и трговачку школу
1911. године у Инђији се отвара прва електрана
1939. године први модеран пут у Србији (Нови Сад – Београд) пролази кроз Инђију
1960-тих година долази до брзог развоја малих и средњих предузећа
ДАНАС Инђија постаје првокласна дестинација за инвестирање


ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ИНЂИЈА
Адреса: Цара Душана 1, Инђија
Телефон: +381 (0)22 510 970
E-mail: office@indjijatravel.rs
Web: www.indjijatravel.rs
Facebook: http://www.facebook.com/turisticka.organizacija.opstine.indjija/

Радно време:
радним данима 08:00 – 16:00


 

ОСТАЦИ РИМСКОГ УТВРђЕЊА “AD HERCULEM” – Чортановци

У Чортановцима, у непосредној близини Дунава, на локалитету Просјанице налазе се остаци римског утврђења Аd Herculem. Некада је ту постојало камено утврђење (највеће на овом делу Дунавског лимеса), које је штитило шири потез од Cusum-а (Петроварадин) до Acumincum-а (Сланкамен), и даље, до Rittium-а (Сурдук). Судећи по новчићима који су ту пронађени, утврђење је изграђено највероватније…

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “КАЛАКАЧА” – Бешка

Археолошки локалитет Калакача представља насеље градинског типа које датира из периода старијег гвозденог доба. Налази се на речној тераси високо изнад обале Дунава, у близини бешчанског моста. Прва истраживања овог локалитета, која су претходила изградњи аутопута и моста, откривен је део насеља који је са јужне стране заштићен ровом и вероватно земљаним бедемом, док је…

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “ГРАДИНА” – Стари Сланкамен

На локалитету Градина пронађени су значајни археолошки остаци који говоре да је овај локалитет коришћен од праисторијске епохе до касног средњег века. Најстарије до сада идентификовано насеље на положају Градина припада позном бронзаном добу халстату а-б. Најраније римско утврђење Акуминкум, које се може везати за почетак изградње лимеса, развило се на ареалу самог келтског опидума.…

КУЋА ВИНА “ЖИВКОВИЋ” – Инђија

Фрушкогорско виногорије удомило је винарију на површини од преко 41,7 ха са укупно 165.105 врхунских садница грожђа које испоручио један од водећих светских произвођача садног материјала француски Richter. Винарија, потпуно аутономна у процесу производње, поседује најсавременију опрему за прераду грожђа “Вело” и специјализовану механизацију “Antonio Carraro”. Наменски изграђени објекти винарије, укупне површине преко 2.000 m²,…

ЗГРАДА ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ – Инђија

Градња зграде Општинске управе започета је 1911.године, а завршена 1914 године. Према првобитној намени, у згради је требала да буде Општинска управа, Среска управа и Срески Суд, али како је завршена у време Првог светског рата служила је за смештај рањеника. По завршетку рата 1918. године, у приземљу крила према хотелу и библиотеци биле су…

МЕСТО БИТКЕ ИЗ 1691. ГОДИНЕ – Стари Сланкамен

У подножју Фрушке горе код Сланкамена, 19. августа 1691. године, аустријска војска, коју је предводио принц Лудвиг Баденски, однела је победу над Турцима. Турци су се повукли ка Београду пошто су изгубили 2000 војника и великог везира Мустафу Ћуприлића. У Сланкаменској битци на страни Аустрије учествовало је и 1000 Срба под вођством Јована Монастерлије. У…

КУЋА ЂОРЂА НАТОШЕВИЋА – Стари Сланкамен

Родна кућаЂорђа Натошевића, налази се на самој обали Дунава. Претпоставља се да је саграђена почетком XIX века као приземни објекат, скоро квадратне основе, једноставних фасада без украса. Уличном фасадом доминира огроман забат уоквирен профилисаним малтерским рамом, раздељен профилисаним венцем по половини. У програм ревитализације куће предвиђено је да буде: уметничка радионица, одељење завичајног музеја Рума,…

ИЗВОР “СЛАЊАЧА” – Стари Сланкамен

Извор слане воде у Старом Сланкамену датира још из Римског доба, а користили су га Хуни, Авари, Келти и Турци. У римско време се звао Ацуминцум, што у преводу значи „место на брду“. У турско доба од изворишта слане воде на 50 метара Турци су подигли амам – слано купатило, које је и сада видљиво…