Општина Беочин смештена је на самој обали Дунава, на северном делу падина Фрушке горе, на 17 километара од Новог Сада. Простире се на површини од 183 квадратна километра.

Иако општина Беочин територијално припада Срему, Беочин административно припада Јужно-Бачком округу и налази се у централном делу Војводине. Укупна површина подручја износи 18.590,5 ha и обухвата десет насеља са, по последњем попису из 2011. године, укупно 15.630 становника.

Беочин представља административни центар општине, у њему живи више од половине укупног броја становника, самим тим оно је и највеће насеље, а чине га Беочин и Беочин-град. Остала насељена места у општини су Баноштор, Грабово, Луг, Раковац, Свилош, Сусек и Черевић. Непосредна близина Дунава и Националног парка Фрушка гора као и приоритетни развојни пројекти из области туризма Беочину пружају основне предуслове да постане озбиљан туристички центар. У саобраћајном погледу Беочин је заступљен са друмским, железничким и речним саобраћајем.

Оцена је да беочинска општина има изузетно повољан положај и да је добро саобраћајно повезана. Кроз општину Беочин пролази државни пут другог реда број 107 који води од Новог Сада преко Беочина до државне границе са Републиком Хрватском код Илока.

Велики потенцијал општине Беочин представљају шуме и шумско земљиште, које заузимају површину од 7701,2 ha, са шумовитошћу од 41,43%. Већи део шума, тачније 6.544,9 ha налази се у Националном парку Фрушка гора. Шуме Националног парка, које се налазе на територији беочинске општине, уживају режим I, II и III степена заштите и њима се газдује у складу са утврђеним режимима заштите. У њима се налазе и значајни шумски локалитети, геолошки и геоморфолошки, значајна станишта угрожених биљних врста, угрожених врста птица и појединачна стабла, групе стабала и Парк манастира Беочин.

Манастир Беочин са црквом посвећеном Вазнесењу Христовом, у турским пописима први пут се јавља 1566-67, и Манастир Раковац који је извесно постојао у 16.веку и манастирском црквом која је по неким подацима подигнута 1563.године, два су једина манастира од 17 фрушкогорских који се налазе на територији беочинске општине а која су лоцирана на северном делу Фрушке горе. Уз Стари дворац који је саграђен 1898.године ово су најзначајнији споменици културе на територији беочинске општине, сврстани у објекте од изузетног значаја и под заштитом су државе.

Више информација


ОПШТИНА БЕОЧИН
Адреса: Светосавска 25, Беочин
Телефон: +381 (0)21 870 260, +381 (0)64 85 53 331 (Дубравка Клисанић), факс: +381 (0)21 870 268
E-mail: dubravka.klisanic@beocin.rs
Web: www.beocin.rs

Општинска управа
Служба за локални економски развој
Контакт особа: Дубравка Клисанић


КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ОПШТИНЕ БЕОЧИН – Беочин

Као централна установа у области културе на територији општине Беочин обезбеђује и усаглашава потребе грађана за културу. Основне делатности чине : Сценска уметност, Приказивање филмова, Библиотечка делатност и Образовна делатност. У складу са основним делатностима програм рада је конципиран по програмским јединицама: позоришни програм, филмски програм, музички програм, ликовни програм, организација манифестација и догађаја у…

ДВОРАЦ ШПИЦЕРОВИХ – Беочин

Дворац у Беочину саградила је породица Шпицер по пројекту Стеиндал Имреа . Еде Шпицер је бивши сувласник Беочинске фабрике цемента ( садашњег Лафаржа ). Стари дворац који је изграђен 1892.године један је од најстаријих споменика културе у Беочину и под заштитом је државе. Међу не тако бројним дворцима у Војводини овај се по мишљењу стручне…

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “ГРАДИНА” – Раковац

На северним обронцима Фрушке горе, источно од Думбовачког потока, на потезу Стучица налази се локалитет Градина. На простору Градине су у периоду 1963-78.  проведена систематска археолошка ископавања концентрисана на откривање остатака средњевековне цркве. Издвојене су две њене фазе, романичка и готичка. Романичкој фази припада тробродна црква са трима полукружним апсидама, испод којих се налази крипта.…

ПЕЋИНА БЕЛИ МАЈДАН – Раковац

У питању је велики руднички коп из ког је до 1937.године вађен камен, каолински гранит, који је најчешће коришћен за израду надгробних споменика, темеља за кућу и вероватно за изградњу оближњег манастира Раковац. Дворана је висока око 3-4 метра, улаз је широк неколико десетина метара, и исто толико се простире у дубину. Налази се на…

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ ЧЕРЕВИЋА – Черевић

Поставка Завичајног музеја Черевића, основаног 1980. године, конципирана је тако да посетиоце упозна са историјском и културном баштином места, као и знаменитим житељима који су својим животним путем или уметничком надареношћу потврдили своју везаност за завичајно тло. Изложени експонати: уметничка платна, скулптуре, рукописи, фотографије као и друга грађа, разврстани су у посебне целине. Одвојено је…

ОДЈЕЦИ БЕЛОГ МАЈДАНА – Раковац

Манифестација „Одјеци Белог мајдана“, ове године ће се организовати осми пут. Садржај манифестације и ове године као и претходне је изложба народних рукотворина, уметничких дела, пољопривредних производа, такмичење у припреми хране у котлићима проткана са богатим културно-уметничким програмом,уметника аматера,  где су учесници деца, омладинци и старији који показују своје умеће у игри, песми, рецитовању, свирању,…

НАЦИОНАЛНИ ПАРК “ФРУШКА ГОРА”

Nазив Националног парка потиче од назива истоимене планине, а назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етник Фруг у значењу “Роман”, те на тај начин име ове планине чува успомену на једну етничку заједницу која је давно нестала из ових крајева. Фрушка гора је проглашена националним парком 1960. године, у циљу обезбеђења трајне заштите.…

ДУНАВ

Дунав почиње од Донауешингена где се спајају две мање реке Брег и Бригах па одатле Дунав носи назив Donau. Међутим на мермерној плочи у Фирстенбершком парку код Донауешингена, која је много старија од монографског записа места, на самом врелу реке Бригах (слика), пише: CAPUT DANUBII, тј. Глава Дунава. Дужина Дунава кроз Србију износи 588 km.