Општина Беочин смештена је на самој обали Дунава, на северном делу падина Фрушке горе, на 17 километара од Новог Сада. Простире се на површини од 183 квадратна километра.

Иако општина Беочин територијално припада Срему, Беочин административно припада Јужно-Бачком округу и налази се у централном делу Војводине. Укупна површина подручја износи 18.590,5 ha и обухвата десет насеља са, по последњем попису из 2011. године, укупно 15.630 становника.

Беочин представља административни центар општине, у њему живи више од половине укупног броја становника, самим тим оно је и највеће насеље, а чине га Беочин и Беочин-град. Остала насељена места у општини су Баноштор, Грабово, Луг, Раковац, Свилош, Сусек и Черевић. Непосредна близина Дунава и Националног парка Фрушка гора као и приоритетни развојни пројекти из области туризма Беочину пружају основне предуслове да постане озбиљан туристички центар. У саобраћајном погледу Беочин је заступљен са друмским, железничким и речним саобраћајем.

Оцена је да беочинска општина има изузетно повољан положај и да је добро саобраћајно повезана. Кроз општину Беочин пролази државни пут другог реда број 107 који води од Новог Сада преко Беочина до државне границе са Републиком Хрватском код Илока.

Велики потенцијал општине Беочин представљају шуме и шумско земљиште, које заузимају површину од 7701,2 ha, са шумовитошћу од 41,43%. Већи део шума, тачније 6.544,9 ha налази се у Националном парку Фрушка гора. Шуме Националног парка, које се налазе на територији беочинске општине, уживају режим I, II и III степена заштите и њима се газдује у складу са утврђеним режимима заштите. У њима се налазе и значајни шумски локалитети, геолошки и геоморфолошки, значајна станишта угрожених биљних врста, угрожених врста птица и појединачна стабла, групе стабала и Парк манастира Беочин.

Манастир Беочин са црквом посвећеном Вазнесењу Христовом, у турским пописима први пут се јавља 1566-67, и Манастир Раковац који је извесно постојао у 16.веку и манастирском црквом која је по неким подацима подигнута 1563.године, два су једина манастира од 17 фрушкогорских који се налазе на територији беочинске општине а која су лоцирана на северном делу Фрушке горе. Уз Стари дворац који је саграђен 1898.године ово су најзначајнији споменици културе на територији беочинске општине, сврстани у објекте од изузетног значаја и под заштитом су државе.

Више информација


ОПШТИНА БЕОЧИН
Адреса: Светосавска 25, Беочин
Телефон: +381 (0)21 870 260, +381 (0)64 85 53 331 (Дубравка Клисанић), факс: +381 (0)21 870 268
E-mail: dubravka.klisanic@beocin.rs
Web: www.beocin.rs

Општинска управа
Служба за локални економски развој
Контакт особа: Дубравка Клисанић


ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА – Баноштор

Црква Светог Георгија је једнобродна грађевина са правоугаоним певницама и несразмерно ниским звоником на западној страни. Репрезентативни класицистички иконостас резао је Максим Лазаревић 1833., а иконе и део зидног сликарства извео је Константин Пантелић 1836., о чему сведочи запис над царским дверима. Остатак зидног живописа извео је други аутор. На Богородичином трону са иконом Богородице…

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА – Беочин

Темељи храма Св. Василија Острошког Чудотворца у Беочину постављени су 2000. године. Освећење истих обавио је Његово преосвештенство епископ сремски Господин Василије са архијерејским намесником подунавским протојерејем – ставрофором Божом Совиљем и надлежним свештеником протонамесником Теодором Катићем и са више свештеника Епархије сремске. У току десетогодишњег службовања јереја Вујадина Савића , храм је подигнут и…

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА – Сусек

Црква, подигнута 1770. године, припада уобичајеном типу једнобродних грађевина насталих педесетак година након изгона Турака из Војводине. Иконостас из 1779. рад је Теодора Крачуна, најоригиналнијег српског барокног сликара, док је резбарија барокно рокајних форми рад непознатог мајстора из друге половине XVIII века. Развијени иконостас исликан је у шест зона, са 64 поља. У соклу су…

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ – Беочин Cело

Преображењска црква у Беочин селу једнобродна је грађевина подигнута у другој половини XVIII века, типичних одлика такозваног граничарског барока. Звоник на западној страни обновљен је 1906. Унутрашњост цркве је сва украшена. Иконостас је резао новосадски мајстор Аксентије Марковић према уговору из 1791., склопљеним са црквеном општином села Беочина. Иконе је сликао Стефан Гавриловић, а позлатарске…

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ВАВЕДЕЊА БОГОРОДИЦЕ – Свилош

Српска православна црква Ваведење Богородице у Свилошу проглашена је за споменик културе 2005. године. Изнад врата ка звонику, налази се текст који је исписао иконописац у коме се каже да је “иконосатас нацртао и позлатио. . . 1855. молер Матеј Петровић’’ Текст је преузет са: www.fruskogorska-riznica.co.rs

МОЛИТВЕНИ ДОМ ИСЛАМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ – Беочин

Молитвени дом је почео са изградњом 2000. године постављењем темеља. Захваљујући помоћи грађана (џемата) широм Србије и Општине Беочин 2005. године наставила се изградња. Две године касније, 2007., почело се са активном молитвом у новоизграђеном молитвеном дому. Захваљујући донацији амбасаде Ирана привела се крају изградња самог објекта где се обавља молитва. Поред молитвеног дома изградио…

МАНАСТИР БЕОЧИН – Беочин

Тачан датум оснивања манастира Беочин није познат. У турским изворима први пут се помиње 1566/7. године. Оштећеног и напуштеног у аустро-турским ратовима обнављају га монаси из манастира Рача. Зидање данашње цркве трајало је од 1732. до 1740. године, а троспратни звоник завршен је 1762. године. Конаци су грађени од 1728. до 1771. године. Опсежна реконструкција…

МАНАСТИР РАКОВАЦ – Раковац

Манастир Раковац са црквом посвећеној св. врачевима Кузману и Дамјану, према предању, основао је Рака Милошевић. Први поуздани подаци о манстиру су из 1545-1548. године. Барокни звоник дозидан је 1735, а коначан тространи облик конаци добијају 1771. године. Иконе на иконостасу осликао је 1763. године Васа Остојић, док је зидне слике у трпезарији конака израдио…