Општина Беочин смештена је на самој обали Дунава, на северном делу падина Фрушке горе, на 17 километара од Новог Сада. Простире се на површини од 183 квадратна километра.

Иако општина Беочин територијално припада Срему, Беочин административно припада Јужно-Бачком округу и налази се у централном делу Војводине. Укупна површина подручја износи 18.590,5 ha и обухвата десет насеља са, по последњем попису из 2011. године, укупно 15.630 становника.

Беочин представља административни центар општине, у њему живи више од половине укупног броја становника, самим тим оно је и највеће насеље, а чине га Беочин и Беочин-град. Остала насељена места у општини су Баноштор, Грабово, Луг, Раковац, Свилош, Сусек и Черевић. Непосредна близина Дунава и Националног парка Фрушка гора као и приоритетни развојни пројекти из области туризма Беочину пружају основне предуслове да постане озбиљан туристички центар. У саобраћајном погледу Беочин је заступљен са друмским, железничким и речним саобраћајем.

Оцена је да беочинска општина има изузетно повољан положај и да је добро саобраћајно повезана. Кроз општину Беочин пролази државни пут другог реда број 107 који води од Новог Сада преко Беочина до државне границе са Републиком Хрватском код Илока.

Велики потенцијал општине Беочин представљају шуме и шумско земљиште, које заузимају површину од 7701,2 ha, са шумовитошћу од 41,43%. Већи део шума, тачније 6.544,9 ha налази се у Националном парку Фрушка гора. Шуме Националног парка, које се налазе на територији беочинске општине, уживају режим I, II и III степена заштите и њима се газдује у складу са утврђеним режимима заштите. У њима се налазе и значајни шумски локалитети, геолошки и геоморфолошки, значајна станишта угрожених биљних врста, угрожених врста птица и појединачна стабла, групе стабала и Парк манастира Беочин.

Манастир Беочин са црквом посвећеном Вазнесењу Христовом, у турским пописима први пут се јавља 1566-67, и Манастир Раковац који је извесно постојао у 16.веку и манастирском црквом која је по неким подацима подигнута 1563.године, два су једина манастира од 17 фрушкогорских који се налазе на територији беочинске општине а која су лоцирана на северном делу Фрушке горе. Уз Стари дворац који је саграђен 1898.године ово су најзначајнији споменици културе на територији беочинске општине, сврстани у објекте од изузетног значаја и под заштитом су државе.

Више информација


ОПШТИНА БЕОЧИН
Адреса: Светосавска 25, Беочин
Телефон: +381 (0)21 870 260, +381 (0)64 85 53 331 (Дубравка Клисанић), факс: +381 (0)21 870 268
E-mail: dubravka.klisanic@beocin.rs
Web: www.beocin.rs

Општинска управа
Служба за локални економски развој
Контакт особа: Дубравка Клисанић


РОХАЉ БАЗЕ – Свилош

На овом месту су се током Другог светског рата налазили збегови локалног становништва које се повлачило из Свилоша, Лежимира, Дивоша и других фрушкогорских села од усташког терора. Ту су се налазио и стални партизански центар, комплекс земуница са радионицама за поправку оружја и зборно место за пребацивање партизанских бригада на слободну територију у источној Босни.…

СЛОВАЧКА ЕВАНГЕЛИСТИЧКА А.В.ЦРКВА – Луг

Задовољан што је наишао на марљиве и вредне људе који су уз себе носила библију гроф Одескалски је 1900. године понудио двосечама из Бачке да откупе парцеле и задрже се у Лугу. Направљен је план како би Луг требао да изгледа,а укрштањем две улице 1902. године добила се локација за цркву и црквени дом. Осам…

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА СВЕТОГ РУДОЛФА – Баноштор

На месту где се потоци Текениш и Читлук уливају у Дунав никло је место Баноштор које је своје садашње име добило по бенедиктинском самостану који је утемељио бан Бјелош, (Белуш или Белус) угарски палатин. Поменути самостан, ту пространу опатију Светог првомученика и архиђакона Стефана бан Бјелош је подигао на свом земљишту, око средине XII века…

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА СВЕТОГ ЈОСИПА – Черевић

Прастара католичка жупа у Черевићу постојала је већ 1198. године јер се спомиње у једном писму папе Иноцента III. Католичка жупа Св. Петра и Павла у Черевићу спомиње се 1333. и 1372. године, а спомиње се и цркве Блажене Дјевице Марије и Пресветог Тројства. Папа Бонифације IX додељује жупној черевићкој цркви, под одређеним условима, индулгенције…

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА СВЕТЕ БАРБАРЕ – Беочин

Историја бележи да је у Беочину, још пре 1436. године постојала католичка жупа, али сем тог податка о тадашњој жупи не знамо ништа више. Неколико векова касније, 1922. године, једна је школска учионица, смештена лево у приземљу једноспратне зграде, на јужном челу радничке колоније, преграђена за капелу која је имала јавни карактер. И поред изграђеног…

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ – Черевић

Српска православна црква посвећена Светом Сави саграђена је 1744. године, од када је више пута обнављана. Прва већа обнова забележена је 1819. Израда двери се везује за радионцу Марка Вујатовића. Столове је радио Максим Лазаревић. Познати иконописац – сликар Георгије Бакаловић склопио је 1826. уговор за обнову иконостаса. За време Првог светског рата скинута су…