На међународном путу Београд – Нови Сад – Суботица – Мађарска, на падинама Телечких брежуљака, у долини реке Криваје, смештена је Бачка Топола на површини од 596 км2.

На северу се граничи са општином Суботица, на североистоку са општином Сента, на истоку са општином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу се налази општина Мали Иђош, на југозападу је општина Кула, а на западу општина Сомбор.

Према последњем попису 2011. године, општина Бачка Топола има укупно 33.268 становника.

Од 1462. године ово подручје је феудално имање, а у XVI веку веће насељено место које касније насељавају Срби, Мађари, Словаци, Хрвати, Русини, Црногорци и други. Од 1873. године, када је уведена железничка пруга Суботица – Нови Сад, Бачка Топола се економски брже развија.

То је раскрсница за шест праваца у подручју средње и северне Бачке.

У Бачкој Тополи су значајне грађевине с карактеристикама барокног стила, а католичка црква (1905) је у псеудоготском стилу (торањ висок 74 м). У Бачкој Тополи су развијени занатство и трговина, затим индустрија намештаја, металних производа и тестенине, млинарство и друго.
На 13.5 км (преко Бајше) од Бачке Тополе је Пољопривредно-туристички комбинат “Панонија”, а 6 км у правцу Суботице пољопривредно добро “Зобнатица” с чувеном ергелом коња (основана 1750). У “Зобнатици” се гаје коњи енглеске полукрвне расе “бачки коњ”, победници многих националних и интернационалних такмичења.

Општина Бачка Топола обухвата 23 насељена места, и то Пачир, Стара Моравица, Бачки Соколац, Томиславци (раније Орешковић), Карађорђево, Мали Београд, Зобнатица, Мићуново, Ново Орахово, Оборњача, Кавило, Светићево, Победа, Гунарош, Багремово, Богарош, Његошево, Бачка Топола, Бајша, Панонија, Средњи Салаш, Горња Рогатица, Криваја, Дубока.

ЗОБНАТИЧКО ЈЕЗЕРО – Бачка Топола

Бачкотополско језеро је формирано 1976. године у долини речице Криваје са површином од 226 ха и дужином око 5 км. Примарни задатак акумулације је наводњавање пољопривредних површина, али у задњих неколико година језеро је постало прави туристички бисер наше општине, поготово у летњем периоду. Посетиоце чекају изграђен штранд, спортски терени, кафићи. Постоји могућност и за…

ПОЗОРИШТЕ ДОМА КУЛТУРЕ – Бачка Топола

Дом културе организује гостовања позоришних представа као и музичких концерата за децу и за одрасле на српском и на мађарском језику. Сваке године је домаћин општинским смотрама хорова, фолклора и оркестара као за децу тако и за одрасле. У својој редовној делатности, Дом културе се бави и приказивањем биоскопских филмова из редовног дистрибутерског репертоара –…

ДОМ КУЛТУРЕ ОПШТИНЕ БАЧКА ТОПОЛА – Бачка Топола

У склопу Дома културе је позоришна сала са 360 седишта (али на жалост ову салу од јула 2007. године не користимо). Из тог разлога скоро све манифестације се одржавају у биоскопској сали која броји 223 седишта. Дом културе организује гостовања позоришних представа као и музичких концерата за децу и за одрасле на српском и на…

МАЂАРСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КОДАЉ ЗОЛТАН – Бачка Топола

Мађарски културни центар “Кодаљ Золтан”је од 1980. године један од камена темељаца изворног стваралаштва Мађара не само у Бачкој Тополи, него и шире. Захваљујући квалитету и стручности рада уложеног у функционисање фолклорних секција, оркестара, певачких група, литерарне секције и секције рукотворина, МКЦ броји око четири стотине чланова.Чланство се осећа позвано да негује мађарске традиције и…

СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ВУК КАРАЏИЋ – Бачка Топола

СКЦ ,,Вук Стефановић Караџић” основан је 21. фебруара 1990.године у Бачкој Тополи са задатком да негујући културу српског народа омеђи његово духовно и материјално трајање,да сачува традицију предака и преда је потоњим. Чланови СКЦ-а у: фолклорној секцији,певачким групама,великом народном оркестру,музичкој школи,секцији свирања на традиционалним народним инструментима,драмској секцији,литерарној секцији,секцији за изучавање народних обичаја и секцији за…

МУЗЕЈСКА ПОСТАВКА КОЛАРСКО – КОВАЧКА РАДИОНИЦА – Бачка Топола

Некадашња, у граду врло цењена коларско-ковачка радионица браће Егри, данас представља реткост јер ова два заната су такорећи изумрла. Чињеница је, међутим, да су ковачко- коларски занат од XVIII века имали велику традицију у Тополи. Познато је да је четрдесетих година прошлог века, у граду постојало још четрдесет ковачких радионица. Кола прављена у Тополи била…