Бачка Топола

На међународном путу Београд – Нови Сад – Суботица – Мађарска, на падинама Телечких брежуљака, у долини реке Криваје, смештена је Бачка Топола на површини од 596 км2.

На северу се граничи са општином Суботица, на североистоку са општином Сента, на истоку са општином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу се налази општина Мали Иђош, на југозападу је општина Кула, а на западу општина Сомбор.

Према последњем попису 2011. године, општина Бачка Топола има укупно 33.268 становника.

Од 1462. године ово подручје је феудално имање, а у XVI веку веће насељено место које касније насељавају Срби, Мађари, Словаци, Хрвати, Русини, Црногорци и други. Од 1873. године, када је уведена железничка пруга Суботица – Нови Сад, Бачка Топола се економски брже развија.

То је раскрсница за шест праваца у подручју средње и северне Бачке.

У Бачкој Тополи су значајне грађевине с карактеристикама барокног стила, а католичка црква (1905) је у псеудоготском стилу (торањ висок 74 м). У Бачкој Тополи су развијени занатство и трговина, затим индустрија намештаја, металних производа и тестенине, млинарство и друго.
На 13.5 км (преко Бајше) од Бачке Тополе је Пољопривредно-туристички комбинат “Панонија”, а 6 км у правцу Суботице пољопривредно добро “Зобнатица” с чувеном ергелом коња (основана 1750). У “Зобнатици” се гаје коњи енглеске полукрвне расе “бачки коњ”, победници многих националних и интернационалних такмичења.

Општина Бачка Топола обухвата 23 насељена места, и то Пачир, Стара Моравица, Бачки Соколац, Томиславци (раније Орешковић), Карађорђево, Мали Београд, Зобнатица, Мићуново, Ново Орахово, Оборњача, Кавило, Светићево, Победа, Гунарош, Багремово, Богарош, Његошево, Бачка Топола, Бајша, Панонија, Средњи Салаш, Горња Рогатица, Криваја, Дубока.