Општина Ада налази се на северу Војводине и Бачке, на десној страни реке Тисе. Окружена је општинама: Сента, Чока, Нови Бечеј, Кикинда, Бечеј и Бачка Топола. Простире се на површини од 228 км2 .

По последњем попису становнишва бројала је 16.785 становника који живе у пет насеља: Ада, Мол, Стеријино село, Утрине и Оборњача.

Ада је највеће насеље и средиште општине. Највеће природно богатство општине представља пољопривредно земљиште високог квалитета. Друго значајно природно богатство је повољна хидролошка ситуација, општина Ада целом својом дужином се протеже поред реке Тисе.

У саобраћајном смислу путна мрежа је добро развијена. По основи Север-југ, а кроз највећа насељена места Аду и Мол пролази Регионални пут Р-122 од Новог Сада до Хоргоша , односно државне границе са Републиком Мађарском.


Туристичка организација

Adresa: Змај Јовина 25 б, Ада
Telefon: +381 (0)24 852 315, +381 (0)24 851 118 (благајна)
E-mail: jpradica@gmail.com
URL: adica.co.rs


РЕКРЕАЦИОНИ ЦЕНТАР “АДИЦА” – Ада

Рекреациони центар „Адица” простире се на локацији поред самог насеља, око 300 метара од центра града на десној страни пута који води до Тисе. До улаза у центар води бетонирани пут и безбедно може прилазити путничким колима, а на стази поред фудбалског игралишта може прићи пешке или бициклом. “Адица” послује као предузеће за рекреацију од…

РИБОЛОВНИ ТУРИЗАМ У ОПШТИНИ АДА

У опшини Ада постоји два риболовска друштва: У. С. Р. “Тиса Ада”, који има 300 чланова и У. С. Р. “Мол”, који има 250 чланова. Цео риболовски простор протеже 28 км дужини поред Тисе. Простори риболава: Бужак Акумулационо језеро 114 хектара, канала за наводњавање између Сенте и Аде (Калоча), запуштена циглана код северне стране Ађанског…

ХУБЕРТУС – Ада

Специјализовани објекат за ловни туризам са свим пратећим садржајима. Смештајни капацитет је 20 лежаја. У склопу објекта налази се ресторан капацитета 40 места, ловачка продавница, две стрељане (затворено стрелиште са 6 стрељачких места за пиштољ до 25м и затворено стрелиште за упуцавање ловачких карабина). Организујемо лов на крупну и ситну дивљач унутар и ван наших…

ЛОВИШТЕ ДОЊИ РИТ – Мол

Ловачко удружење “Панонија” са седиштем у Молу (општина Ада), газдује ловиштем “Доњи рит” укупне површине 9.429 ха, од чега ловне површине обухватају 8.359 ха.Ловачко удружење окупља 90 активних чланова. Стално гајене врсте дивљачи у ловишту “Доњи рит” су срна, дивља свиња (повремено), зец, фазан и пољска јаребица. Ловиште има следеће ловне објекте: 7 стабилних чека,…

ЛОВИШТЕ “ГОРЊИ РИТ” – Ада

Ловиште се налази на територији општине Ада (без атара места Мол) укупне површине 13.277 ха, од којих ловне површине обухватају око 11.000 ха. Понуда ловне дивљачи: срнећа дивљач, дивља свиња (повремено), зец, фазан, пољска јаребица, грлица, гугутка и голуб гривњаш. Могућност смештаја туриста: Ловачка кућа, Пансион Хубертус и Хотел Парк у Ади. Ловиште располаже са…

ЗАВИЧАЈНА КУЋА – Ада

Завичајна кућа приказује некадашњу животну форму наших очева и мајки. Гостима стоје на располагању разноврсни програми (свињокољ, вожња кочијом, јахање и спремање традиционалних јела), који ће им проведено време на селу учинити атрактивнијим и занимљивијим.

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА ПРЕСВЕТОГ ТРОЈСТВА – Ада

Црква је изграђена 1795. године, од цигле у необаркном стилу. Дименсзије су јој 44м дужина, 16,5м ширина, 17м висина лађе, 42м висина торња. Олтарну слику, која представља Пресвето Тројство, за посвету цркве насликао је шопромски сликар Франз Мауер. Црква има четири звона. Највеће је 788 кг а најмање 200 кг.

ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ – Ада

 Првобитни храм сазидан је 1759. године, а посвећен је Благовештењу. Страдао је у буни 1847. године. Стари иконостас је изгорео, а нови је насликао Новак Радонић 1861. године. Године 1925. порушен је стари храм и на истом месту подигнут данашњи храм Вазнесења Господњег. Пројектант храма је био архитекта Данило Поповић. Извођачи радова су били архитекте:…

ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ – Мол

 Црква  је посвећена Светом Сави, првом архиепископу српском. Саграђена је 1824. године, када је и освећена од стране протопрезвитера сегединског и пароха молског Василија Ковачевића. Иконостас је радио Арсеније Теодоровић, досликао га је Никола Алексић, а оштећене иконе уништене у буни 1848. Нове је насликао Новак Радонић 1854. године. Парохија обухвата насељену површину Мола.