ИЗВОР “СЛАЊАЧА” – Стари Сланкамен

Извор слане воде у Старом Сланкамену датира још из Римског доба, а користили су га Хуни, Авари, Келти и Турци. У римско време се звао Ацуминцум, што у преводу значи „место на брду“. У турско доба од изворишта слане воде на 50 метара Турци су подигли амам – слано купатило, које је и сада видљиво у кући покојног Ðорђа Мркшића. Слана вода је вековима истицала у реку Дунав, а од 1834. године Аустро-угарска власт ограђује извориште и сабира га у један каптажиран који и данас снабдева специјалну болницу “Др Боривоје Гњатић” са сланом водом и напаја базен који се налази у оквиру саме бање. Велепоседник из Старе Пазове, који је имао свој хотел, банку и трговину у Старој Пазови направио је и хотел Извориште у С.Сланкамену 1908. године, обновио извор, подигао кулу за снабдевање бање и поставио цеви у дужини од 700м. Слана вода је лековитог својства и лећи више врста болести као што су реума, ишијас, костобоља и друге.

Садашњи извор делом снабдева водом бању Сланкамен, а остатак одлази у Дунав. У току ИИ светског рата слана вода са изворишта се користила у недостатку соли за људску исхрану.

Извориште је обновљено 2007. године. Поред могућности коришћења воде, извориште је добило и на својој туристичкој атракцији као још један од споменика Старог Сланкамена које говори о историјског прошлости и важности овог места.